Навигација

С-21 - Социологија права

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмСоциологија
НазивСоциологија права
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
С-21изборни3П + В5.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
Условљност другим предметимаОблик условљености
Уписан трећи семестарУслови похађања предмета и полагања испита из предмета ближе су дефинисани у Одлуци о праћењу и вредновању рада студената у академској години 2013/2014. на Факултету политичких наука.
Циљеви изучавања предмета
Циљ је да студенти и студенткиње се упознају са темељним парадигмама и појмовима из домена социологије права како би критички могли да самостално проблематизују, анализирају, операционализују и истражују појаве које се односе на улогу права у друштву.
Исходи учења (стечена знања)
У различитим облицима наставних активности се студенти и студенткиње упознају са темељним парадигмама и појмовима из домена социологије права како би критички могли да самостално проблематизују, анализирају, операционализују и истражују појаве које се односе на улогу права у друштву.
Садржај предмета
Основне теме: 1.Друштво и право: социологија права 2.Друштвене норме 3.Право и социјална контрола 4.Морал и право 5.Економија и право 6.Идеологија, политика иправо 7.Култура и право 8.Друштвена моћ и право 9.Извори, ограничавањ моћи и право 10.Друштвене групе и право 11.Држава и право 12.Легалитет и легитимитет 13.Правна држава и право 14.Тоталитарна држава и право 15.Глобализација и право
Методе извођења наставе
Настава на предмету ће се изводити представљањем тема и разговором о питањима из наставне материје, као и читањем заданих материјала и писањем колоквија и радова из предиспитних обавеза. - Темељна предметна обавеза за све студенте је редовно похађање наставе, читање наставних материјала и писање предиспитних обавеза у току семестра. - Да би стекао услов за овјеру уредног похађања предмета, студент може укупно изостати највише три недјеље, односно 20% наставе из предмета. За студенте који касне на час више од десет минута или који час напусте десет и више минута раније сматраће се да нису присуствовали том часу.
Литература
  1. Обавезна литература: Брацо Ковачевић, Друштвена улога права (Увод у социологију права), Дефендологија центар за безбједносна, социолошка и криминолошка истраживања - Бања Лука, Бања Лука, 2010.
  2. Допунска литература: Арент Х., Тоталитаризам, Београд - Нови Сад, 2013. 2. Бован С., Парадигматски корени социологије права: основи биолошке теорије права, Београд, „Досије“, 2004. 3. Večera M. Urbanova M., Zaklady soiologie prava, Brno, 2002. 4. Врбан Д., Држава и право, Загреб, „Голден Маркетинг“, 2003. 5. Врбан Д., Социологија права: увод и изворишне основе, Загреб, „Голден маркетинг – Техничка књига“, 2006. 6. Галбрајт К., Анатомија моћи, Загреб, 1987.
  3. 7. Гурвич Ж., Социологија, I-II, Загреб, „Напријед“, 1966. 8. Гурвич Ж., Социологија права, Београд, 1997. 9. Заславски В., Неостаљинистичка држава, Загреб, „Напријед“, 1985. 10. Енциклопедија политичке културе, Београд, „Савремена администрација“, 1993. 11. Карбоније Ж., Правна социологија, Подгорица, 1996. 12. Ковачевић Б., Држава: правна и тоталитарна, Бања Лука, „Правни факултет“, 1999. 13. Ковачевић Б., Неофашистички свјетски поредак, Бања Лука, „Правни факултет - Центар за публика
  4. 14. Ковачевић Б., Од утопије до тоталитаризма, Нови Сад, „Светови“, 1995. 15. Ковачевић Б., Политичка манипулација, Бања Лука, „Правни факултет“, 1994. 16. Ковачевић Б., Рат, Нови Сад, „Светови“, 1995. 17. Ковачевић Б., Фашизам, Бања Лука, „НУБ Петар Кочић“, 1994. 18. Ковачевић Б., Цивилно друштво (у Босни и Херцеговини), Бања Лука, „Правни факултет - Центар за публикације“, 2003. 19. Куљић Т., Теорије о тоталитаризму, Београд, 1983. 20. Мићовић В., Глобализација и нови светски поредак,
  5. 20. Мићовић В., Глобализација и нови светски поредак, Београд, 2001. 21. Neumann F., Demokratska i autoritarna država, Zagreb, "Naprijed", 1974. 22. Нојман Ф., Владавина права, Београд, „Филип Вишњић“, 2002. 23. Priban J., Sociologie prava, Praha,2001. 24. Станковић Ј., Основи опште социологије права, II део, Стварање права, Београд, 1988. 25. Станковић Ј., Основи опште социологије права, I-III, Београд, 2004. 26. Теорија, филозофија и социологија права у свету: стање, проблеми, изазови, Београд
Облици провере знања и оцењивање
Предиспитне обавезе се састоје из: два (2) колоквија (по 20 бодова), активног учешћа у истраживачком раду (до 5 бодова) и присуства настави и вјежбама (до 5 бодова). На предиспитним обавезама може се укупно освојити највише 50 бодова. Колоквиј Колоквиј је писмени тест који се изводи у току семестра. Наставник или сарадник ће на почетку семестра ближе објаснити начин извођења и термине колоквија. Студенти су обавезни писати колоквије и за оне који, из било ког разлога, не приступе колоквију, сматраће се да га нису положили и добиће нула (0) бодова, у складу са Одлуком о праћењу и вредновању рада студената у школској 2013/2014. години. Активност Бодове на активност студент може стећи на основу учешћа у исраживању које ће бити спроведено у току семестра. На основу учешћа и урађених анализа и извјештаја може стећи од 0 до 5 бодова на активност. Завршни испит Завршни испит обавља се усмено и на њему се провјерава знање из цијелог градива. Завршни испит носи највише 50 бодова.