Биљана Радусин-Сопић
асистент

рограмом се спроводе мјере посебног надзора над присуством карантинских штетних организама на коштичавим воћакама (Pseudomonas syringae pv. persicae i Xanthomonas arboricola pv. pruni ) и проузроковача фитофторозе малине (Phytophthora rubi). Посебан надзор се спороводи на територији цијеле Републике Српске, а подручја рада су мјеста уласка у РС, мјеста прооизводње садног материјала и производни заасади биљака домаћина.

се значајним богатством и разноликошћу врста међу којима посебно мјесто заузимају оне ендемске, од којих многе имају мали ареал распрострањење. Истраживања ендемичних врста риба је од посебног значаја, јер ове врсте представлјају значајан генетички ресурс...

1) У посљедње вријеме због све веће упоребе синтетичких азотних ђубрива и стајског ђубрива у интензивној пољопривреди, поврће (нарочито лиснато) и вода за пиће садржи веће концентрације нитрата него у прошлости, што постаје свјетски проблем...

Како би биљна производња била рентабилна и економски оправдана потребно је константно спровођење различитих мјера заштите. Посебну област у заштити биља чини фитосанитарни сектор гдје се води рачуна о квалитету и здравственом стању садног материјалаа, расада и сјемена...

У оквиру COST акције „HUPLANTcontrol“ истраживачки тим из Републике Српске истражује могућност преживљавања бактерија које изазивају обољења људи на различитим повртларским културама (зелена салата, шпинат, блитва, парадајз, паприка). Након епидемије изазване ешерихијом пренесеном преко шпината у Њемачкој 2011. године показала се потреба утврђивања путева преноса патогених бактерија на пољопривредне културе, које нису уобичајени домаћини за патогене бактерије.

Савремена расадничка производња подразумијева производњу здравствено исправног садног материјала и подизање комерцијалних воћњака са здравим почетним садним материјалом. Бактерије су значајни проузроковачи биљних болести у воћарској производњи. Појави бактериоза у воћњаку најчешће претходе или поремећаји у исхрани или механичке озљеде...

Сва жива бића зависе од снабдијевања неопходним елементима из Земље као што су водоник, кисеоник, угљеник, азот, сумпор и фосфор. Рециклирање ових елемената је основа за избјегавање исцрпљивања земљишта. Микроорганизми су пресудни у процесу разградње и трансформације мртвих органских материја у облике које могу поново користити други организми...

Програм посебног надзора над присуством карантинских штетних организма на коштичавом воћу се проводи на подручју Републике Српске у оквиру регистрованих производних засада и расадника коштичавих воћака. Визуелни прегледи и узорковање врше се на надземном дијелу стабла и саднице, прегледом грана, гранчица и лишћа...