О Универзитету

Преузмите лого у .CDR формату

Универзитет у Бањој Луци основан је 07. новембра 1975. године. Приликом оснивања у саставу Универзитета било је пет факултета: Електротехнички, Технолошки, Машински, Правни и Економски и три више школе. Медицински факултет основан је 1978. године. Касније су основани и остали факултети: Пољопривредни и Шумарски 1992. године, Филозофски 1994. године, Архитектонско-грађевински 1995. године, Природно-математички 1996. године, Академија умјетности 1999. године, Факултет физичког васпитања и спорта 2001. године, а Филолошки, Факултет политичких наука и Рударски 2009. године. Од 2012. године придружена чланица Универзитета је Висока школа унутрашњих послова.

Универзитет у Бањој Луци данас има 16 факултета на којима се изводе 63 студијска програма. Тренутно на Универзитету студира око 20.000 студената, којима наставу изводи 1050 наставника и сарадника.  До сада је на Универзитету у Бањој Луци дипломирало више од 26.000 студената, магистарске студије је завршило 1.150 кандидата, док је докторске дисертације одбранило 482 доктора наука.

Већина факултета Универзитета у Бањој Луци налази се у два кампуса смјештена недалеко од обала ријеке Врбас, у непосредној близини центра града. У кампусима се налазе студентски домови са ресторанима, спортски терени, студентски клубови и Универзитетски рачунарски центар. Универзитет у Бањој Луци располаже са неопходним учионичким просторијама веома разноврсног облика и величина: од амфитеатара, средњих и мањих учионица, читаоница и библиотека, до лабораторија и рачунарских сала. Укупна површина учионица износи око 16.000 m2, а лабораторијског простора око 10.000 m2. Већина учионица опремљена је видео-пројекторима и рачунарима за приказивање дигиталних наставних садржаја, а у плану је набавка интерактивних електронских табли. Универзитет располаже са преко 20 рачунарских сала са 24-часовним приступом интернету. Библиотеке располажу са око 185.000 књига, а претплаћене су на већи број научних часописа.

Од јануара 2008. године Универзитет у Бањој Луци је интегрисан, са факултетима као организационим јединицама. Управни одбор, Сенат и ректор управљају радом Универзитета. Ректор заступа и представља Универзитет. На Универзитету постоје проректори за научно-истраживачки рад и развој, за наставу и студентска питања, за међународну сарадњу, те за кадровска и остала питања. Орган управљања Универзитетом је Управни одбор. Састоји се од девет чланова и то: четири представника академског особља, један представник административног особља, један представник студената и три представника која именује Влада Републике Српске. Највише академско тијело Универзитета је Сенат, које расправља о свим академским питањима. Сенат има 29 чланова и то: представнике академског особља са сваке организационе јединице (18), шест представника студената, ректор и четири проректора.

На путу ка европским стандардима и европском простору високог образовања, Универзитет у Бањој Луци прати савремена кретања у свијету и усваја напредне идеје и рјешења. Примјена болоњских принципа започела је школске 2006/07. године. Усвојен је тростепени систем студија: додипломски (bachelor), дипломски (master) и докторски студиј. Уведен је ECTS систем вредновања студија са годишњим оптерећењем студента од 60 ECTS бодова. У сарадњи са европским универзитетима, усваја се велики број нових приступа - студент у центру наставног процеса, флексибилне студијске путање, међународна мобилност наставника и студената, повезивање наставе са истраживањем и иновацијама и цјеложивотно учење представљају основне правце реформског процеса.

Да би се олакшало студирање и повећала пролазност студената, у наставним плановима доминирају једносеместрални предмети. Спроводи се континуирано праћење напредовања студента кроз дјелимичне провјере знања у облику колоквијума, тестова, семестралних и домаћих радова, израде пројектних задатака, итд. Прати се и вреднује и активност студента у току наставе и тако подстиче интерактивност наставног процеса. Наставни планови садрже изборне предмете који студенту пружају могућност да студиј усмјери у правцу својих потреба и интересовања и онога за шта је надарен. Флексибилности доприноси и могућност слушања предмета из виших година студија.

Сви факултети Универзитета у Бањој Луци лиценцирали су први и други циклус студија док су трећи циклус студија до сада лиценцирали Електротрехнички и Пољопривредни факултет.

Универзитет у Бањој Луци посвећује велику пажњу међународној сарадњи. Универзитет и поједини факултети/Академија умјетности у његовом саставу закључили су у периоду од 1975 до 2013 године  око двије стотине уговора о сарадњи са високошколским и научним институцијама из Републике Српске, Федерације Босне и Херцеговине и сљедећих земаља: Бугарска, Италија, Јапан, Македонија, Норвешка, Пољска, Русија, Словенија, Србија, Тајланд, Украјина, Финска, Француска, Хрватска, Црна Гора, САД, Њемачка, Португал, Словачка, Турска, Румунија, Шпанија и др.

У оквиру заједничког учешћа у пројектима TEMPUS и FP 6 и FP 7, сарадња се одвијала и одвија и са другим високошколским и научним установама из Европе. Међународни пројекти финансирани су од стране: Европске комисије, Савјета Европе, Уједињених нација, UNESCO-CEPES-а, Свјетске банке и влада неколико земаља. Интензивна је и сарадња са амбасадама страних земаља у Босни и Херцеговини, те бројним међународним владиним и невладиним организацијама (кроз размјену информација и учешће у програмима додјеле стипендија, размјене студената и академског особља, љетне школе, могућности студирања, рада и волонтирања, као и обављања стручне праксе у иностранству).