Навигација

С-8 - Увод у комуникологију и информисање

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмСоциологија
НазивУвод у комуникологију и информисање
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
С-8обавезан23П + 2В6.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
    Условљност другим предметимаОблик условљености
    Уписан други семестарУслови похађања предмета и полагања испита из предмета описани су у Правилима студирања на првом и другом циклусу Универзитета у Бањој Луци.
    Циљеви изучавања предмета
    Предмет је увод у студиј, праксу и теорију друштвеног комуницирања. Разматрају се и усвајају основни појмови и елементи комуникативног процеса и науке о комуницирању. Ближе се упознају различити кодови, медији, методи, нивои и видови комуницирања. Савремено друштвено комуцирање се разматра у свјетлу кориштења нових медија и друштвених мрежа, а студент се уводи и у критичку расправу о међусобној вези и улози комуницирања, медија и друштва. Коначно, студент се упознаје и са стручним усмјерењима комуниколога и примјени комуникологије у различитим областима друштвеног живота.
    Исходи учења (стечена знања)
    Студенти треба да се упознају са стручним и академским пољем комуникологије, стекну разумијевање најважнијих комуниколошких питања, као и да упознају различите путеве и методе у трагању за њиховим одговорима. Након похађања предмета, студентима су јасни најважнији апспекти комуницирања у савременом друштву, начини на који се комуницирање изучава и истражује, као и различите примјене комуниколошких вјештина и знања – од интерперсоналног до организацијског и масовног комуницирања.
    Садржај предмета
    1.Уводно разматрање; поимање људског комуницирања 2.Сликовно и нејезичко комуницирање 3.Знак, значење, код и комуницирање; језик, говорно и писмено комуницирање 4.Технике (јавног) комуницирања: дизајн и драматизација 5.Комуницирање са самим собом и са другом особом (интраперсонално и интерперсонално комуницирање); комуницирање у групама 6.Говорништво 7.Теме и дилеме у личном и службеном комуницирању 8.Посредовано, јавно и масовно комуницирање; масовни медији 9.Нови медији и друштвене мреже; друштвени медији; утицајници (инфлуенсери) 10.Дискурси јавног комуницирања: новинарство 11.Дискурси јавног комуницирања: односи с јавношћу и реклама 12.Комуникацијски видови и контексти 13.Теме и дилеме у друштвеном комуницирању 14.Теоријска размишљања о комуницирању; теоријски коријени комуникологије; истраживачки методи у комуникологији 15.Завршно разматрање
    Методе извођења наставе
    Настава на предмету ће се изводити представљањем тема и разговором о питањима из наставне материје, као и читањем заданих материјала и писањем колоквија и радова из предиспитних обавеза. Најважнија предметна обавеза за све студенте је редовно похађање наставе, читање наставних материјала и писање предиспитних обавеза у току семестра. Да би стекао услов за овјеру уредног похађања предмета (потпис), студент(ица/киња) може укупно изостати највише три седмице, односно 20% наставе свих часова и предавања и вјежби на предмету (15 часова). Међутим, само они студенти који редовно похађају и часове предавања и часове вјежби могу добити бодове за похађање. Студентe који се буду посебно истицали у раду на часу, наставник може наградити и са додатним бодовима.
    Литература
    1. Табс, С. (2013). Комуникација: принципи и контексти. Београд, Србија: Clio.
    2. Богданић, А. (2016). Разматрање новинарског дискурса и теорије медија: увод у теорију новинарности. Бања Лука, БиХ: Комуниколошки колеџ у Бањалуци.
    3. Богданић, А. (2010). Огледи из комуникологије. Бања Лука, БиХ: Комуниколошки колеџ у Бањалуци.
    Облици провере знања и оцењивање
    Провјера знања ће се вршити током семестра, у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, из испита, у вријеме редовних испитних рокова. Предиспитне обавезе се састоје из: два (2) колоквија (по 20 бодова), једног (1) огледа (есеја) на тему из програма (5 бодова) и редовног похађања предмета (5 бодова). На предиспитним обавезама може се укупно освојити највише 50 бодова. Завршни испит обавља се писмено и на њему се провјерава знање из цијелог градива. Завршни испит носи највише 50 бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из испита (максимално 50). За успјешно испуњење предметних обавеза, односно за стицање минималне пролазне оцјене (6), студент мора укупно освојити најмање 51 бод из предиспитних и испитних обавеза на предмету. Оцјена седам (7) одражава успјех од 61 до 70 бодова, оцјена осам (8) од 71 до 80 бодова, оцјена девет (9) од 81 до 90 бодова, а оцјена десет (10) од 91 до 100 бодова. Остале упуте о испуњавању предиспитних обавеза и испита студенти ће добити у ажурираном наставном програму предмета у провој седмици семестра. Остали услови похађања предмета и полагања испита из предмета ближе су дефинисани у Правилима студирања Универзитета у Бањој Луци: http://unibl.org/sr/studije/pravila-studiranja