Навигација

Историјат

Оснивање и историјат Универзитета

Другу половину 20. вијека обиљежиле су брзе промјене у науци, техници и технологији, што је утицало и на конституисање и развој Универзитета у Бањој Луци .

Универзитет у Бањој луци основан је 7. новембра 1975. године, а његовом оснивању  претходило је формирање неколико виших школа и факултета на овом простору.

Прва високошколска установа у Бањој Луци основана је 1950. године. Била је то Виша педагошка школа, која је прве године уписала 38 бруцоша – младиће и дјевојке из ових крајева. У том периоду у Бањој Луци формирано је још неколико високошколских институција. Прво је формиран Технички факултет 1961. године, а затим Виша економска школа 1969. године, а након тога и више истурених одјељења сарајевског Машинског, Правног и Економског факултета. У периоду од само четири године, сва та одјељења постала су самостални факултети.

Остварени резултати навели су надлежне органе да 7. новембра 1975. године формирају Универзитет у Бањој Луци - други универзитет у тадашњој Босни и Херцеговини.

Почетак рада Универзитета обиљежен је недостатком наставно-научног кадра. На осам високошколских установа (изузимају се институти и заводи) било је запослено 149 наставника и 100 осталих радника. Структура (квалификација и звање) наставничког кадра била је још неповољнија. Економски факултет имао је два доктора наука и три магистра, Електротехнички два доктора и шест магистара, Технолошки осам доктора и три магистра, Машински четири доктора и пет магистара, Правни четири доктора и једног магистра, Педагошка академија пет доктора и шест магистара, Виша економско-комерцијална школа шест магистара и четворицу специјалиста, а Виша техничка школа у Бихаћу је имала само два магистра. Такав кадровски састав на вишим школама и факултетима наметнуо је потребу планирања кадра за будући развој Универзитета, његово школовање, уздизање и усмјеравање за рад на факултетима.

Прије формирања Универзитета на вишим школама и факултетима у Бањој Луци студирало је 4.952 студента. Прве године постојања Универзитета било је 7.079 студената, од чега 3.445 редовних. Те године на прву годину уписано је 2.356 студената. Сваке школске године у овом развојном периоду повећавао се број студената који су излазили на све испите, као и број оних који су дипломирали.

Универзитет у Бањој Луци је већ прве године свог постојања усвојио „Програм развоја за период од 1976 до 1980. године“. Овај докуменат био је од велике важности за правилан, реалан и складан развој Универзитета за првих пет година постојања. Њиме су утврђени основни циљеви и задаци на Универзитету у Бањој Луци. Нека од најважнијих питања у том програму су се односила на студенте и њихов стандард, проширење мреже високошколских организација и проширење уписа на студије. Као приоритетни задаци наметали су се: изградња студентских домова, обезбјеђење континуираног кредитирања и стипендирања студената, проширење и јачање Централне омладинске задруге, изградња спортско-рекреативног центра, студентске поликлинике, повећање просторних капацитета и материјалних могућности за масовнију активност у културним дјелатностима студената.

У периоду 1980-1985. године, дошло је до заокружења неких послова на Универзитету (пријем нових чланица, завршетак инвестиција и сл.), а отворен је и процес модернизације и рационализације у високом образовању.

Проширење мреже високошколских организација у периоду од 1980. до 1985. године, значило је оснивање нових високошколских организација и нових одсјека и смјерова на постојећим факултетима. Уз већ постојећи Медицински факултет, било је предвиђено отварање грађевинског факултета. У оквиру Више техничке школе у Бихаћу требало је основати и дрвнопрерађивачки одсјек. Планирано је оснивање и енергетског одсјека на Електротехничком факултету, конструкционог на Машинском, одсјека пољопривредне технологије на Технолошком, одсјека за друштвено-економски развој на Економском и графичког одсјека на Вишој техничкој школи у Бихаћу. Било је планирано и прерастање Педагошке академије у филозофски факултет, у складу са Законом о наставничким школама и факултетима. И поред планирања, све ове активности нису завршене у том периоду.

Смјештај и опремљеност виших школа и факултета у том периоду стално су се побољшавали. Изградњом Универзитетског центра, са 12.000 квадратних метара корисног простора, завршена је прва фаза изградње објеката и њихово опремање за потребе Правног, Економског, Машинског и Технолошког факултета. Започела је санација и доградња Електротехничког факултета, као и смјештај двију виших школа у Бихаћу. Од изузетног значаја је било и побољшање опремљености лабораторија, кабинета, библиотека. У овом периоду је ријешен трајни смјештај Народне и универзитетске библиотеке „Петар Кочић“ у Дому солидарности, са проширеним читаоничким простором, чиме су створени бољи услови за студенте, високошколски наставнички и сараднички кадар.

На факултетима и вишим школама је 1985. године у сталном радном односу било 153 наставника и 91 асистент, док су 82 наставника и 41 асистент били у допунском радном односу. Од 11. марта 1976. године кад је одбрањена прва докторска дисертација, па до краја 1984. године, звање доктора наука на Универзитету у Бањој Луци стекло је 13 кандидата, а магистарске тезе одбранила су 23 кандидата. У овом периоду објављено је 4.089 научних радова, 123 скрипте, 47 универзитетских уџбеника и 95 стручно-научних књига. Све то потврђује да се знатна пажња поклањала научно-наставном и научноистраживачком раду.

Период развоја Универзитета од 1985. до 1992. године је био веома специфичан и карактерисале су га веома изражене друштвене и економске промјене у тадашњој Југославији. Међутим, уз велике напоре привреде, власти, просвјетних и научних организација остварен је напредак у свим сферама развоја Универзитета, па долази и до улагања у опрему високошколских организација (компјутерску, лабораторијску и осталу). Постепено је оживљавао научноистраживачки и практични рад и повезивање са привредом.

Константно се повећавао број новоуписаних студената. Дошло је и до усмјерења студената ка техничким наукама, а битно се смањио и број ванредних студената. Примијећен је и оштрији критеријум професора на испитима, што је резултирало бољим квалитетом.

У школској 1987/88. години, иновирани су наставни програми и измијењена је структура наставних предмета у складу са савременим кретањима. Побољшана је кадровска структура на неким факултетима и вишим школама, а уведена је законска одредба да сви наставници морају бити доктори наука. Научноистраживачки рад се нарочито афирмисао путем друштвених циљева, објављено је 50 књига и више стотина научних и стручних расправа и чланака, а један број радова наших наставника цитиран је у свјетским научним индексима.

Универзитет се у овом периоду афирмисао на југословенском и међународном плану, а успостављена је блиска сарадња с универзитетима у Битољу, Приштини, Осијеку и Марибору, те са остала три универзитета у Босни и Херцеговини. Током 1987. године, ректор Универзитета из Бање Луке био је предсједник Заједнице универзитета Југославије, а школске 1989/90. године био је предсједник Заједнице универзитета Босне и Херцеговине. Универзитет је од децембра 1989. године члан Ректорске конференције „Алпе-Јадран“, а успостављена је веза са више универзитета из иностранства.

Период развоја Универзитета од 1992. до 1996. године, обиљежили су општа друштвена криза, одбрамбено-отаџбински рат и распад бивше СФР Југославије, формирање Републике Српске и послијератна друштвено-економска криза. Ратна дејства у Босни и Херцеговини отежала су рад и развој Универзитета у Бањој Луци. Биле су угрожене све његове функције. Али, и поред свега, рад није прекидан.

Интересовање младе генерације за упис на студије такође је одређено укупним стањем у овом периоду, па се почетком одбрамбено-отаџбинског рата број студената смањује. Пред почетак рата на свим факултетима и вишим школама студирало је 6.758 студената. Школске 1992/93. године, на Универзитету студира 5.438 студената, да би од наредне школске године почело постепено повећање број студената. У школској 1993/94. години, достигнут је предратни број студената (6.455). У школској 1994/95. години, након отварања нових факултета и одсјека, повећао се интерес, па је и број студената повећан: уписано је 7.212 студената.

Поред наставно-научне дјелатности на додипломским студијама, један број факултета је и у ратним условима организовао и постдипломске студије. На постдипломске студије у овом периоду уписано је 145 студената.

На факултетима Универзитета у Бањој Луци у ратним условима извршене су значајне промјене у ангажовању наставника и сарадника. Процес флуктуације кадра на факултетима био је наглашен и у предратном периоду. Распадом бивше државе један број наставника и прије почетка ратних дејстава напустио је факултете и отишао у друге универзитетске центре. То је у једном периоду негативно дјеловало на рад факултета. Водећи исправну кадровску политику, факултети и Универзитет у цјелини, примили су наставнике и асистенте са факултета који су остали ван територије Републике Српске. На тај начин задржан је неопходан број наставника и сарадника, са тенденцијом његовог повећања. Све је то доприносило да се број наставника и асистената у сталном радном односу на факултетима постепено повећава.

Почетком школске 1995/96. године, у сталном радном односу на Универзитету било је запослено 69 професора, 69 доцената, 52 виша асистента и 58 асистената. Са других универзитета, а највише из Савезне Републике Југославије, хонорарно је био ангажован 351 наставник и сарадник. Повећање броја хонорарно ангажованих наставника и сарадника условљено је отварањем нових факултета, одсјека и смјерова за које су били потребни стручњаци ужих специјалности.

Наставно-научна дјелатност факултета реализована је извођењем додипломских и постдипломских студија. Наставни процес, уз неколико краћих прекида због ратних дејстава, одвијао се према утврђеним плановима и програмима. Посебне тешкоће у извођењу наставе причињавали су загријавање просторија, недостатак материјала за извођење вјежби, недостатак електричне енергије, литературе и др. У условима пада реалног стандарда студирања, уз изузетне напоре студената и наставника, велики број студената је дипломирао и одбранио специјалистичке, магистарске и докторске радове.

У овом периоду факултети су наставили рад на једном броју научноистраживачких пројеката чија реализација је почела раније. Започета су и истраживања на новим пројектима: мањим апликативним истраживањима за потребе производних предузећа и државних органа. Више школе и факултети у овом периоду одржали су неколико запажених научних и стручних скупова, а наставници и сарадници су објавили већи број публикација.

Универзитет у Бањој Луци је и у веома сложеним условима остварио различите облике сарадње са Универзитетом у Источном Сарајеву и универзитетима у Савезној Републици Југославији, а касније и са осталим универзитетима у Босни и Херцеговини, Хрватској, Македонији и Словенији. Међународна сарадња остварена је и са универзитетима из Грчке, Бугарске, Шпаније, Италије, Француске, Аустрије, Велике Британије, САД-а, Русије, Њемачке, Швајцарске, Белгије, Холандије и Норвешке.

Крајем овог периода учесталија је размјена студената и професора, научних часописа, педагошких искустава и научних достигнућа. Болоњска декларација постала је путоказ развоја Универзитета, борбе за његову аутономију, реформу наставно-научног процеса, увођења европских стандарда студирања и др.

Посљедњих десет година у развоју обиљежило је повећање интересовања студената за студирање на нашем Универзитету. Број нових студената уписаних у прву годину студија кретао се од 3.246 (школске 2007/08) до 3.760 (школске 2009/10).

Од школске 2007/08. године, на Универзитету у Бањој Луци почела је примјена болоњског процеса у настави на свим студијским програмима, иако су са болоњском реформом поједини факултети кренули и раније. Усвојен је тростепени систем студија и уведен је ECTS систем вредновања предмета и укупног оптерећења студента, али и принцип годишњег оптерећења студента до 60 ECTS. Да би се олакшао студиј и повећала пролазност студената, у наставне планове су уведени  једносеместрални предмети, а испитивање студената се обавља по дијеловима, у облику колоквија, тестова, семестралних и домаћих радова, израде пројектних задатака, итд. Прати се и вреднује и активност студента у току наставе и тако подстиче интерактивност наставног процеса.

Поред груписања научних области, на Универзитету у Бањој Луци је донесена стратешка одлука да се сви наставни предмети (курсеви, модули) групишу у уже научне области којима природно припадају, без обзира на којем се факултету/Академији умјетности предмети слушају. Након тога је појединим факултетима/Академији умјетности додијељена матичност за поједине научне/умјетничке области, како би водили политику развоја и одговарали на сва академска питања.

У намјери да утврди слабости, дође до приједлога за њихово отклањање и побољша цјелокупно пословање, Универзитет у Бањој Луци константно изводи интерне евалуације, те се опредијелио да системски уреди питања осигурања квалитета.

Стога је 2009. године успостављен Комитет за осигурање квалитета чији је задатак да припрема стратегије и политике квалитета. Такође, успостављена је и Канцеларија за осигурање квалитета која координира активности на осигурању квалитета са организационим јединицама.

Универзитет у Бањој Луци је 2013. године акредитован и уписан у Регистар високошколских установа који се води код Агенције за развој високог образовања и осигурање квалитета.