С-26 - Социологија морала
| Спецификација предмета | ||||
|---|---|---|---|---|
| Тип студија | Академске студије првог циклуса | |||
| Студијски програм | Социологија | |||
| Назив | Социологија морала | |||
| Акроним | Статус предмета | Семестар | Фонд часова | Број ЕСПБ |
| С-26 | обавезан | 4 | 2П + 2В | 4.0 |
| Наставници | ||||
| Наставник (предавач) | ||||
| Наставник/сарадник (вежбе) | ||||
| Условљност другим предметима | Облик условљености | |||
| уписан четврти семестар | Услови похађања предмета и полагања испита из предмета ближе су дефинисани у Одлуци о праћењу и вредновању рада студената у школској 2013/2014. години Факултета политичких наука. | |||
| Циљеви изучавања предмета | ||||
| У предмету се анлизира однос морала као субјективног човјековог осјећаја за праведност и истину утемељену у свијести и самосвијести, те морала као друштвеног феномен у коме субјективни осјећај (не)коренспондира са колективном свијешћу. У том смислу морал се може посматрати кроз различите друштвене подсистеме као што је морал и религија, морал и образовање, морал и политика, морал и породица итд. Предмет анализира моралне норме као чисте феномене моралног поступања али прати и одређене појаве новије историје у којима савремени процеси рацинализације ума доводе до удаљавања од темељних људских вриједности по којима се човјек разликује од других бића а што га супротно од морала доводи до злочина у стању бесвјесности о истом. Осим одређених теоријских приступа у прочавању моралног поступања у предмету се анализирају проблеми и дилеме кроз које се процјењују одређене људске одлуке и праксе као што су проблем еутаназије, абортуса, моралног поступања омладине, итд. | ||||
| Исходи учења (стечена знања) | ||||
| Студенти ће бити оспособљени да критички промишљају друштвени морал као идел или највишу вриједност заједнице којој припадају, али и да на основу властите свијести доносе самосталне моралне одлуке које не морају бити усаглашене са друштвеним моралом као колективном свијећшу. У времену пада друштвених вриједности, политичке нестабилности и економске несигурности, морал се налази под притиском смисла властитог постојања. С тога се едукација студената о процјени моралног вредновања и поступања намеће као обавезни и незамјенњив задатак у образовању. | ||||
| Садржај предмета | ||||
| 2. Однос етике као фолозофске дисциплине и социологије морала 3. Морална дужност, морално добро и морална норма 4. Однос морала као друштвене норме и субјективног става и поступања 5. Садржај моралних чињеница- зло невиних, незаслужена патња, правда другог... 6. Диркемово схватање морала и моралног поступања 7. Социокултурна теорија о морала Талкота Парсонса/први колоквијум 8. Морал у перспективи културализма и друштвено историјског структурализма 9. Савремена породица у моралној перспективи 10. Однос морала и политике, морала и религије 11. Друштвена конструкција друштвене ставрности-смисао смисла вриједности 12. Морални пад модерности-холокауст- Зигмунд Бауман 13. Баналност зла- Хана Арент 14. Морална правила и изузеци, (еутаназија, абортус)/Дуги колоквијум 15. Јасперсове 4 врсте кривице | ||||
| Методе извођења наставе | ||||
| Користе се вербалне методе и то монолопшка дијалошка и метода разговора. током израде колоковијума користи се писмета метода. | ||||
| Облици провере знања и оцењивање | ||||
| Студенти у току семестра имају два колоквијума (по 20 бодова) и имају обавезу да презентују семинарски рад или реферат по заданој или самостално одабраној теми (5 бодова). За присуство настави и вјежбама остварују максимално 5 бодова. Усмени дио испита се изводи у раније дефинисаним терминима испитних рокова | ||||
| Посебна назнака | ||||
| нема | ||||