Навигација

Н-1 - Увод у политичке науке

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмНовинарство и комуникологија
НазивУвод у политичке науке
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
Н-1обавезан1П + В7.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
Условљност другим предметимаОблик условљености
Уписан први семестар.Услови похађања предмета и полагања испита из предмета ближе су дефинисани у Одлуци о праћењу и вредновању рада студената у школској 2013/2014. години Факултета политичких наука.
Циљеви изучавања предмета
Увод у политичке науке један је од темељних политиколошких предмета и због тога се изучава у првој години студија. У оквиру Увода у политичке науке студенти се упознају са основама науке о политици и најважнијим политичким феноменима. Ријеч је појавама попут политике, државе, моћи, демократије, елита, идеологије, партија, лидерства, политичке културе и глобализације. Основни циљ предмета Увод у политичке је да оспособи студенте за даљи рад и савладавање осталих политиколошких предмета.
Исходи учења (стечена знања)
По успјешном завршетку предмета Увод у политичке науке студент стиче и развија одговарајуће знање и способности неопходне за даљи наставак студија у оквиру уписаног студијског програма.
Садржај предмета
1. Проблем дефинисања политике 2. Античко и средњовјековно схватање политике 3. Нововјековно схватање политике и савремени изазови политике 4. Држава 5. Облици државе 6. Моћ 7. Понављање градива из првог дијела (први колоквијум) 8. Демократија 9. Елите 10. Идеологија и идеологије 11. Политичке партије 12. Лидерство 13. Политичка култура 14. Глобализација 15. Понављање градива из другог дијела (други колоквијум)
Методе извођења наставе
Предвиђено је да се настава изводи кроз часове наставе и часове вјежби у складу са усвојеним академским календаром и распоредом одржавања наставе и вјежби за актуелни семестар у којем се они изводе.
Литература
  1. Кецмановић, Ненад (2009) „Политика, држава и моћ: студије из политичке теорије“, Чигоја штампа, Београд
  2. 2. Кецмановић, Ненад (2011) „Елементи владавине: студије из политичке теорије“, Чигоја штампа, Београд
Облици провере знања и оцењивање
Провјера знања ће да се врши током семестра, у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, кроз усмено испитивање у вријеме испитних рокова. Предиспитне обавезе се састоје из: два колоквијума (по 20 бодова), једног семинарског рада на задану тему (5 бодова) и уредног и активног похађања предмета (5 бодова). Кроз предиспитне обавезе студент може да се освоји највише 50 бодова. Завршни испит се обавља усмено и на њему се провјерава знање из цијелог градива. На завршном испиту је могуће остварити највише 50 бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог у оквиру свих елемената провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из завршног испита (максимално 50). За успјешно испуњење предметних обавеза, односно за стицање минималне пролазне оцјене (6), студент мора укупно освојити најмање 51 бод из предиспитних и испитних обавеза на предмету. Оцјена седам (7) одражава успјех од 61 до 70 бодова, оцјена осам (8) од 71 до 80 бодова, оцјена девет (9) од 81 до 90 бодова, а оцјена десет (10) од 91 до 100 бодова.