Literarno novinarstvo

Osnovno usmerenje u okviru predmeta jeste razvijati sposobnost studenata da u konstrukciji medijske forme i u priređivanju medijskog sadržaja, primene što više adekvatnih elemenata lepog i kreativnog pisanja, a kroz ravnotežu faktografije i deskripcije i uz adekvatnu primenu stilskih figura, postupka fokalizacije, ugla trećeg lica, onlajn priče i drugo.

Studenti će imati priliku da slušaju o značaju veštine pisanja novinara-pisca kroz favorizovanje detalja, originalnosti i dinamike, te o potrebi upotrebi različitih hibridnih i književnih formi pisanja sadržaja u literarnom novinarstvu.
Studenti će moći da razlikuju publicističku naraciju od književne literature u formi priče, ali će imati priliku i da razumeju da je literarno novinarstvo humanizovana i estetizovana forma savremenog novinarstva koje unapređuje tehnike pisanja u novinarstvu približavanjem književnos

1. Značenje pojma narativno novinarstvo (teorijski pristupi: Svetlana Aleksijević, Ana Politkovskaja, Rudolf G. Vagner, Pedro Rosa Mendesa, Volt Harington, Norman Sims, Sonja Parat, Žan Vit, Džos Kajtner)
2. Naracija u novinarskoj publicistici (Hartsok, Šadson, prvi talas u 19. veku)
3. Edvard Skrips i orijentacija prema „malim pričama“
4. Subjektivnost u narativnim formama pisanja; Tom Vulf u narativnom novinarstvu
5. Drugi talas narativne publicistike (Norman Majler, Džon Fante i Džoan Didion)
6. Narativna publicistika Trumana Kepota i publicistika Boba Bjekera
7. Uticaj dokumentarnog romana i filma na literarno novinarstvo
8. Fenomen Majl-Mur i gonzo
9. Forme kratke priče; reportaža, reportaža u prvom licu, esej, novele, feljtoni, memoari, memoarski podstil.
10. Esej na internetu i naracija u onlajn medijima (Milivoj Anđelkoivć)
11. Film i narativno novinarstvo
12. Književne forme u novinarstvu – autobiografija i biografija
13. Vremenski kontekst, razvijanje likova, gomilanje hibridnih elemenata, značaj scene, lažno treće lice, nekonvencionalne forme i fokalizacija u naraciji
14. Naracija u onlan medijima
15. Koncept slave, slavne ličnosti i specifičnost narativa u takozvanim rijaliti emisijama.

1. Tapavički Duronjić, Tatjana. (2019). „Literarno novinarstvo i naracija“. Fakultet političkih nauka Univerziteta u Banjoj Luci: Banja Luka. Džon Fante, (2007). „Put za Los Anđeles“. Beograd: LOM. Snouden, E. (2014). „Dosije Snouden“. Beograd: "Evro-Giunti“ Malović, N. (2014). „Jedro nade“. Beograd: Laguna. Salmon, K. (2011). „Strategija Šeherzade“. Beograd: Clio. Breton, F. (2000). „Izmanipulisana reč“. Beograd: Clio. Nojbauer, H. J. (2010). „Fama-istorija glasina“. Beograd: Clio. Džon Fante, (2

   (Original)

Pored osnovne literature za ispit; studenti u okviru predmeta čitaju obavezna dva dela; jedno iz opusa književne literature i drugo delo iz oblasti publicistike. (Za 2016/2017: Snouden, E.(2014). Dosije Snouden. Beograd: "Evro-Giunti“ i Malović, N. (2014). Jedro nade. Beograd: Laguna.
Dela se analiziraju prema elementima; deskripcija, faktografija, fokalizacija, diskurs, ugao
trećeg lica, scene, stilske figure (figure misli, figure poređenja...) i brane usmeno. Svaka odbrana pročitanog dela može da se boduje do 15 ECTS bodova.
Pisanje reportaže do ECTS 10 bodova
Prisustvo 5 ECTS bodova, aktivnost 5 ECTS bodova
Usmeni 50 ECTS bodova
U okviru predmeta studenti treba da vežbaju kreativno pisanje i vrše komparativne analize novinarske i književne priče,

Nastava i vežbe izvode se primenom različitih nastavnih metoda i pristupa. Pored primene frontalnog nastavnog rada ex catedra, koriste se i metode: uključivanja i interakcije, diskusije u malim grupama – panel diskusije i simulacije problema izučavanja, analiza sadržaja i istraživanje studenata – samostalno i u grupama.
Na predavanjima se iznose primeri studija slučaja i vrši hipotetička analiza datih primera.
Sve nastavne jedinice nastavnik prezentuje multimedijalno, koristeći savremene nove medije u obrazovanju.