Навигација

Н-61 - Управљање и уређивање у медијима

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмНовинарство и комуникологија
НазивУправљање и уређивање у медијима
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
Н-61обавезан8П + В7.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
Условљност другим предметимаОблик условљености
Уписан осми семстарУслови похађања предмета и полагања испита из предмета ближе су дефинисани у Одлуци о праћењу и вредновању рада студената у школској 2013/2014. години Факултета политичких наука.
Циљеви изучавања предмета
Упознавање студената са основним појмовима управљања и уређивања у медијима и могућностима примјене концепције управљања и уређивања у медијима уважавајући специфичности њихове организације и дјеловања. Приближити начин управљања и уређивања у јавним, профитно-комерцијалним и цивилним моделима медијских организација. Разматрање и изучавање мемаџмента у новинским предузећима, информативним агенцијама, радијским и телевизијским предузећима и предузећима за интернет-провајдинг. Упознавање са природом, врстама и начином функционисања редакција у медијским организацијама. Представљање развоја и успостављања редакцијског концепта и концепта редакцијског менаџмента квалитета. Упознавање са управљачким вјештинама, функцијама и идејама. Разумијевање кадровских ресурса и финансијског менаџмента у медијима као и стратегија борбе против конкуренције. Увођење студената у стручно-критичку расправу о садржају и улози уређивачке политике у медијима. Упознавање студента с концептом медијске политике. Упознавање студената са новинарским процесом производње медијског садржаја и редиговања и начином презентовања медијског садржаја сходно природи медија. Креирање и уређивање медијског садржаја за различите врсте редакције (информативно-политичка, културно-образовна, спортска).
Исходи учења (стечена знања)
Студенти треба да се упознају са стручним и академским пољем управљања и уређивања у медијима и да стекну вјештине значајне у контексту ефективног, ефикасног и професионалног управљања и уређивања у медијима. Након похађања предмета, студентима су јасни најважнији апспекти управљања и уређивања у медијима у савременим медијским системима, начини на који се изучава и истражује управљање и уређивање у медијима, као и различите методе примјене управљања и уређивања у медијима зависно од власничке структуре медија, начина њиховог организовања и функционисања и зависно од врсте медија према техникама комуницирања које користе.
Садржај предмета
1. Медијска организација у масовном комуницирању и модели медијских организација 2. Медијско предузеће – теоријско одређење, врсте и специфичности 3. Менаџмент у медијским предузећима – дефиниција, детерминанте, специфичности 4. Нивои и врсте менаџмента у медијским предузећима 5. Менаџмент у новинском предузећу, информативним агенцијама, радијском предузећу, телевизијском предузећу и менаџмент у предузећима за интернет-провајдинг 6. Функције новинарства и токови развоја у новинрству 7. Новинарски процес производње 8. Истраживачке технике у новинарству 9. Производња медијског садржаја и редиговање 10. Презентација медијског садржаја 11. Редакција у медијском предузећу 12. Редакцијски маркетинг и редакцијски менаџмент 13. Развој и успостављање редакцијског концепта/ Концепти редакцијског менаџмената квалитета 14. Врсте и специфичности различитих редакција 15. Медијска политика
Методе извођења наставе
Настава на предмету изводиће се представљањем тема и разговором о питањима из наставне материје, као и читањем задатих материјала и израдом колоквијума и радова из предиспитних обавеза. Темељна предметна обавеза за све студенте је редовно похађање наставе, читање наставних материјала и израда предиспитних обавеза у току семестра. Да би стекао услов за овјеру уредног похађања предмета (потпис), студент(ица/киња) може укупно изостати највише три седмице, односно 20% наставе свих часова и предавања и вјежби на предмету (15 часова). Међутим, само они студенти који редовно похађају и часове предавања и часове вјежби могу добити бодове за похађање. Студентe који се буду посебно истицали у раду на часу, наставник може наградити и са додатним бодовима.
Литература
  1. Милетић, М. (2016). Основе менаџмента медија, 2. издање. Београд: Јасен.
  2. Рус-Мол, Ш./Загорац Кершер, А. (2014). Новинарство 2. издање. Београд: Clio.
  3. Прајс, С. ( 2011). Изучавање медија. Београд: Clio.
  4. Кастелс, М. (2014). Моћ комуникација. Београд: Clio.
  5. 7.Foa, M. (2017). Gospodari medija: spin doktori i manipulacija javnošću u službi vlasti. Beograd: Clio.
Облици провере знања и оцењивање
Провјера знања проводиће се током семестра, у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, из испита, у вријеме редовних испитних рокова усмено. Предиспитне обавезе се састоје из: два (2) колоквија (по 20 бодова), активног учешћа на часовима предавања и вјежби (5 бодова) и уредног похађања предмета (5 бодова). На предиспитним обавезама може се укупно освојити највише 50 бодова. Сви колоквији се одржавају у терминима вјежби, а редовна настава се не прекида због одржавања колоквија. Студенти су обавезни писати колоквије и за оне који, из било ког разлога, не приступе колоквију, сматраће се да га нису положили и добиће нула (0) бодова. Завршни испит обавља се усмено и на њему се провјерава знање из цијелог градива. Завршни испит носи највише 50 бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из испита (максимално 50). За успјешно испуњење предметних обавеза, односно за стицање минималне пролазне оцјене (6), студент мора укупно освојити најмање 51 бод из предиспитних и испитних обавеза на предмету. Оцјена седам (7) одражава успјех од 61 до 70 бодова, оцјена осам (8) од 71 до 80 бодова, оцјена девет (9) од 81 до 90 бодова, а оцјена десет (10) од 91 до 100 бодова.