Навигација

С-33 - Општа социологија 2

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмСоциологија
НазивОпшта социологија 2
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
С-33обавезан5П + В6.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
Условљност другим предметимаОблик условљености
Уписан 5 семестар и положен испит из Опште социологије 1.
Циљеви изучавања предмета
У циљу што ефикаснијег усвајања теоријско-методолошког оквира савремене социологије (најзначајнијих парадигми и дискурса), предмет анализира најатрактивније феномене у савременом друштву: глобализацију, идентитет, биополитику, вакцинацију, феминизам, филм, миграције, тероризам, политичку манипулацију итд. С обзиром да успјешна анализа данас најатрактивнијих феномена захтјева примјену теоријско-методолошких знања, овај предмет управо кроз студентима најинтересентније примјере подстиче њихово усвајање.
Исходи учења (стечена знања)
Упознавање са теоријско-методолошким оквиром савремене социологије (савременим парадигмама и дискурсима) и могућностима њихове примјене у разумијевању и објашњењу савремених друштвених феномена.
Садржај предмета
1. Историјски развој социологије. Позитивистичка, социологистичка и симболичка фаза. 2. Појам парадигме и дискурса. Дискурс као скуп симбола и правила њиховог комбиновања. Универзална, општа, теоријска и појмовна парадигма. 3. Појам моћи (Мишел Фуко). 4. Систем и свијет живота (Јирген Хабермас). 5. Објашњење и разумијевање (Фон Рајт). 6. Динамичка синтеза (Карл Манхајм). 7. Значење, знак, означено, пошиљалац, прималац (Жак Дерида). 8. Онтолошка теорија суверенитета (Ђорђио Агамбен). 9. Глобализација. Глобализација као ширење западне концепције самобитности (моћ, профит, индивидуализам и забава) у глобални идентитетски простор. 10. Личност и идентитет. Естетичка, етичка и религијска фаза у развоју личности. Облици колективне идентификације (Демос, Етнос, Лаос). 11. Социјална контрола. Праксе, механизми и инструменти. 12. Друштвена улога филма. Филм као инструмент идентитетског инжењеринга. 13. Геополитика. Геополитички субјекти Западне цивилизације. Евроазијство. Гео-економске зоне, велики простори, мјеста развоја. 14. Биополитика. Феноменолошко читање Агенде 21. Биополитичка функција имунизације. Депопулација као биополитичка улога феминизма. 15. Политичка употреба страха. Цивилизацијска, психолошка и друштвена димензија страха. Страх и анксиозност. Мотиваторски потенцијал страха и демотиваторски потенцијал тјескобе.
Методе извођења наставе
Настава ће бити извођена у форми предавања и вјежби. Предавања ће бити структурирана кроз тематска теоријска излагања наставних јединица те расправу или разговор. Вјежбе ће бити организоване кроз теоријску анализу литературе чије разумјевање и овладавање студент доказује континуираном израдом и одбраном семинарског рада. У току семестра путем предавања и вјежби обрађено градиво биће провјеравано парцијално путем два обавезујућа колоквијума. Након реализованих предиспитних обавеза (колоквијума и семинарских радова), студенти стичу право полагања цјелокупне наставне материје у форми завршног усменог испита.
Литература
  1. 1. Немања Ђукић, Основни феномени нашег времена, Балканолошки истраживачки центар, Бања Лука, 2017.
  2. 2. Немања Ђукић (прир.), Евроазијски поглед, Зборник радова Балканолошког истраживачког центра, Балканолошки истраживачки центар, Бања Лука, 2016.
  3. 3. Немања Ђукић, Феноменолошка социологија. Прилог феноменологији Балкана, Балканолошки истраживачки центар, Бања Лука, 2015.
  4. 4. Немања Ђукић, Есхатологија и политика. Огледи о Српској идеји, Удружење социолога-Бања Лука, Бања Лука, 2014.
  5. 5. Немања Ђукић, Социјална контрола, Удружење социолога-Бања Лука, Бања Лука, 2014.
Облици провере знања и оцењивање
Два колоквијума, семинарски рад и завршни испт,