Социологија науке

Предмет представља увод у разумијевање савремених метатеоријских, епистемолошких, парадигматских и дискурзивних помјерања у структури социолошке науке. Полазећи од разликовања 3 фазе у историјском развоју социологије (позитивистичка, социологистичка и симболичка фаза) у овом курсу:

1. на метатеоријском нивоу анализирамо заокрет од номотетске метатеорије и онтолошког реализма ка идиографској метатеорији и онтолошком релативизму.
2. на епистемолошком нивоу анализирамо заокрет од епистемолошког објективизма ка епистемолошком релационизму.
3. на парадигматском нивоу анализирамо промјене у структури социолошких парадигми (универзална, општа, теоријска, појмовна).
4. на дискурзивном нивоу анализирамо измјене приступа у проучавању различитих друштвених проблема.

Студенти треба да усвоје основне теоријско-методолошке претпоставке за развој критичко-реинтерпретаторског (саморефлексивног) односа према самој идеји науке (уже гледано социологије) и њеног приступа савременим друштвеним процесима и појавама.

1. Историјски развој социологије (позитивистичка, социологистичка и симболичка фаза)
2. Структура социолошке науке (универзална, општа, теоријска и појмовна парадигма)
3. Друштвена улога социологије (универзализација друштва као јединог облика друштвености)
4. Номотетска и идиографска метатеорија (онтолошки реализам и онтолошки релативизам).Епистемолошки објективизам и епистемолошки релационизам
5. Динамичка синтеза (Карл Манхајм)
6. Објашњење и разумијевање (Фон Рајт)
7. Научна револуција (Кун, Попер, Фајерабенд)
8. Дискурс, дискурзивна пракса, епистема (Мишел Фуко)
9. Значење, знак, означено, пошиљалац, прималац (Жак Дерида)
10. Инструментална и комуникативна рационалност. Системска колонизација свијета живота (Јирген Хабермас)
11. Симулација и симулакруми. Криза референцијалне стварности (Жан Бодријар)
12. Стварност као конструкција (Лукман, Бергер)
13. Наука и политика (Френсис Фукујама)
14. Наука и образовање (Ђукић)
15. Постмодерност као ентропија инструменталне рационалности (Бек, Гиденс)

1. МАНХАЈМ К.: Идеологија и утопија, Нолит Београд, 1978.

2. КУН Т.: Структура научних револуција, Нолит, Београд, 1974.

3. РИХТ Г.Х.: Објашњење и разумевање, Нолит, Београд, 1975.

4. СЕСАРДИЋ Н.: Филозофија науке, Нолит, Београд.

5. ФУКО М.: Археологија знања, Плато, Београд, 1998.

Провјера знања ће бити вршена у току семестра путем колоквијума и семинарских радова, те на крају семестра у форми усменог испита.

Настава ће бити извођена у форми предавања и вјежби. Предавања ће бити структурирана кроз тематска теоријска излагања наставних јединица те расправу или разговор. Вјежбе ће бити организоване кроз теоријску анализу литературе чије разумјевање и овладавање студент доказује континуираном израдом и одбраном семинарског рада. У току семестра путем предавања и вјежби обрађено градиво биће провјеравано парцијално путем два обавезујућа колоквијума. Након реализованих предиспитних обавеза (колоквијума и семинарских радова), студенти стичу право полагања цјелокупне наставне материје у форми завршног усменог испита