Навигација

П-40 - Политичке партије и организације

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмПолитикологија
НазивПолитичке партије и организације
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
П-40обавезан6П + В7.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
Условљност другим предметимаОблик условљености
Уписан шести семестарУслови похађања предмета и полагања испита из предмета ближе су дефинисани у Одлуци о праћењу и вредновању рада студената у школској 2013/2014. години Факултета политичких наука.
Циљеви изучавања предмета
Предмет Политичке партије и организације обухвата различите теоријске приступе и методе у изучавању политичких партија и организација. Предметом је предвиђено изучавање политичких партија, партијских идеологија, политичких организација и интересних група, партијских система и партија у процесима демократске транзиције. Све ово са циљем да студенти стекну одговарајуће теоријско знање о политичким партијама, једном од најупечатљивијих феномена савременог доба.
Исходи учења (стечена знања)
По успјешном завршетку предмета Политичке партије и организације студент стиче увид у теорију о политичким партијама, партијским системима и политичко-партијским процесима у савременом свијету.
Садржај предмета
1. Настанак и дефиниција партија 2. Функције партија, партијски сукоби и партијска сарадња 3. Партија као систем, интерни актери и процеси у партијама 4. Финансирање партија, промјена партија и типови партија 5. Партије и идеологије 6. Групе, интереси и покрети 7. Понављање градива из првог дијела (први колоквијум) 8. Релевантне партије и бројчани критеријум, Некомпетитивни и компетитивни системи 9. Партијски систем Велике Британије и Сјеверне Ирске (двопартијски систем европског типа) 10. Партијски систем Сједињених Америчких Држава и Уједињеног Краљевства Велике Британије и Сјеверне Ирске (двопартијски систем америчког и британског типа) 11. Партијски системи Француске, Њемачке и Шпаније (вишепартијски системи европског типа) 12. Партијски системи Белгије и Босне и Херцеговине (вишепартијски системи у подијељеним друштвима Европе) 13. Политичке партије и демократска транизиција у Европи: Приступи и обрасци 14. Политичке партије и демократска транизиција у Европи: Стварање политичких институција 15. Понaвљање градива из другог дијела (други колоквијум)
Методе извођења наставе
Предвиђено је да се настава изводи кроз часове наставе и часове вјежби у складу са усвојеним академским календаром и распоредом одржавања наставе и вјежби за актуелни семестар у којем се они изводе.
Литература
  1. Гоати, Владимир (2008) „Политичке партије и партијски системи“, Факултет политичких наука, Подгорица (стр: 21-289)
  2. Хејвуд, Ендру (2004) „Политика“, Клио, Београд (стр: 82-131; 502-541)
  3. Сартори, Ђовани (2008) „Странке и страначки сустави“, Политичка култура, Загреб (стр: 107-211)
  4. Васовић, Вучина (2007) „Савремене демократије, I и II том“, Службени гласник, Београд (I том, стр: 373-402; 227-254; 525-547; 645-658) (II том, стр: 72-84; 223-239)
  5. Касаповић, Мирјана (1996) „Демократска транзиција и политичке странке: развој политичких странака и страначких сустава у Источној Европи“, Факултет политичких (стр: 1-79)
Облици провере знања и оцењивање
Провјера знања ће да се врши током семестра, у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, кроз усмено испитивање у вријеме испитних рокова. Предиспитне обавезе се састоје из: два колоквијума (по 20 бодова), једног семинарског рада на задану тему (5 бодова) и уредног и активног похађања предмета (5 бодова). Кроз предиспитне обавезе студент може да се освоји највише 50 бодова. Завршни испит се обавља усмено и на њему се провјерава знање из цијелог градива. На завршном испиту је могуће остварити највише 50 бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог у оквиру свих елемената провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из завршног испита (максимално 50). За успјешно испуњење предметних обавеза, односно за стицање минималне пролазне оцјене (6), студент мора укупно освојити најмање 51 бод из предиспитних и испитних обавеза на предмету. Оцјена седам (7) одражава успјех од 61 до 70 бодова, оцјена осам (8) од 71 до 80 бодова, оцјена девет (9) од 81 до 90 бодова, а оцјена десет (10) од 91 до 100 бодова.