Навигација

П-49 - Политикологија религије

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмПолитикологија
НазивПолитикологија религије
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
П-49обавезан7П + В5.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
Условљност другим предметимаОблик условљености
За праћење курса нису потребни предуслови.Нема.
Циљеви изучавања предмета
Предмет Политикологија религијe је замишљен као општи увод у комплексну проблематику међуодноса и међуутицаја религије и политике. Кроз предмет разматра се политичка димензија религијског и религијска димензија политичког феномена, с тим што се, полазећи од општих категоријалних и концептуалних одређења укоријењених у генеричку природу религије и политике, преко разраде елемената политичког у вјерским учењима, нагласак ставља на теоријско објашњавање и илустровање, кроз историјске и савремене примјере, видова конкретне интеракције религијског и политичког у друштвеној пракси. У средишту пажње је однос између цркве/вјерске заједнице, као институционалног облика исказивања вјерског, са једне, и државе, као доминантног вида артикулисања политичког. Кроз преглед познатих модела односа између цркве/вјерске заједнице и државе, посебно се проблематизује положај религије у контексту процеса глобализације, што подразумијева разматрање феномена секуларизације, десекуларизације и „постсекуларног“ друштва. С обзиром на мултиконфесионалну природу нашег друштва, као и значајну улогу религијског чиниоца у социјалним и политичким кретањима и догађањима, посебна пажња посветиће се односу религије и политике у БиХ..
Исходи учења (стечена знања)
Студенти треба да овладају основним појмовима из динамичне области религијско-политичке интеракције, да се оспособе за разумијевање конкретних видова испољавања тог међуодноса и успостављање критичког и објективног става према феноменима значајаним за друштвени и политички живот, а који су, неријетко, оптерећни високим степеном манипулације и тенденциозне инструментализације.
Садржај предмета
Предмет политикологије религије; Вјера, религија, црква; Вјера-религија versus политика-држава; Функције религије; Религија и идеологија; Социјално и политичко у учењима великих светских религија; Монотеистичке религије и политика; Немонотеистичке религије и политика; Религија и нација; Игра посвађаних ријечи: Секуларисти и антисекуларисти; Ревитализација религије и савремена политика; Јавна религија: Између употребе и злоупотребе; Религија и насиље; Религијски фундаментализам: Конзервативни одговор на изазове модерности; Религијски национализам: Национални партикуларизам насупрот религијског универзализма; Религија и глобализација; Нетрадиционалне цркве/вјерске заједнице и покрети; Религија и политика на постјугословенском простору.
Методе извођења наставе
Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Интерактивно учење по групама. Приказивање видео метеријала и документарних филмова. Семинари из литературе. Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу. Консултације.
Литература
  1. 1. „Социолошки речник (одреднице из социологије религије)“, у: ТЕМЕ - часопис за друштвене науке, 3/ 2003. (Функције религије, стр. 364-369; Класична религиозност, стр. 369-372; Религија, стр. 375-379; Секуларизација, стр. 379-382; Веровање, религијско, стр. 394-396; Цивилна, лаичка или световна религија, стр. 397-399); 2. Радован Биговић (2010) Црква у савременом свету, Београд: Службени гласник, стр. 27-55;
  2. 3. Мирко Благојевић (2005.) Религија и црква у трансформацијама друштва, Београд: ИФДТ/ ИП "Филип Вишњић", стр. 68-221; 4. Srđan Vrcan, „O suvremenim religijskim promjenama u optici političke sociologije religije“, u: Politička misao, 33/ 1996, str. 189-206; 5. Srđan Vrcan, „Religija i politika“, u: Republika – Glasilo građanskog samoslobođenja, 320-321/ 2003.
  3. 6. Milan Vukomanović (2008) Homo viator: religija i novo doba, Beograd: Čigoja štampa, str. 67-88; 7. Ivan Markešić, „Od religijskog do nacionalnog identiteta i natrag (na primjeru Bosne i Hercegovine)“, u: Društvena istraživanja, Vol. 19 No.3 (107), 2010, str. 525-546; 8. Christopher Soper i Joel Fetzer (2006) „Religija i politika u sekularnoj Evropi“, u: I. Cvitković, D. Abazović (ur.) Religija i europske integracije, Sarajevo: Magistrat, str. 75-99;
  4. 9. Дарко Танасковић (2008) Ислам: догма и живот, Београд: СКЗ, стр. 147-159; 206-228; 250-270; 10. Душко Трнинић (2018) Религија у огледалу времена: Прилози социологији секуларизације, Бања Лука: Удружење за филозофију и друштвену мисао, стр. 9-87; 11. Ендру Хејвуд (2005) Политичке идеологије, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства,. стр. 306-333;
  5. 12. Ivan Cvitković (2006) „Religija i europske integracije“, u: I. Cvitković, D. Abazović (ur.) Religija i europske integracije, Sarajevo: Magistrat, str. 7-41; 13. Ђуро Шушњић (1998) Религија II, Београд: Чигоја штампа, стр. 375-392.
Облици провере знања и оцењивање
Провјера знања вршће се током семестра, у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, на завршном испиту, у вријеме редовних испитних рокова. Завршном испиту могу приступити сви студенти који су испунили предиспитне обавезе. Завршни испит се организује усмено. Предиспитне обавезе се састоје из: два (2) колоквија (по 20 бодова), активности током наставе и вјежби (5 бодова) и уредног и активног похађања предмета (5 бодова). На предиспитним обавезама може се укупно остварити 50 бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из испита (максимално 50). У зависности од оствареног броја бодова коначна оцјена се формура према Правилима студирања на првом и другом циклусу студија на Универзитету у Бањој Луци.
Посебна назнака
Семинарска литература: Karen Armstrong (2007) Bitka za Boga. Fundamentalizam u judaizmu, kršćanstvu i islamu, Sarajevo: Šahinpašić. Peter Berger ed. (2008) Desekularizacija sveta: oživljavanje religije i svetska politika, Novi Sad: Mediterran Publishing. Жан Боберо и Мишлин Мило (2011) Лаицитети без граница, Лозница: Карпос. Гер Дејзингс (2005) Религија и идентитет на Косову, Београд: Библиотека XX век и Књижара Круг. Емилио Ђентиле (2009) Религије политике. Измедју демократије и тоталитаризма, Београд: Библиотека XX век и Књижара Круг. Ronald Inglehart i Pippa Norris (2007) Sveto i svjetovno: Religija i politika u svijetu, Zagreb: Politička kultura. Mark Juergensmeyer (2000) Terror in the Mind of God: The Global Rise of Religious Violence, Berkeley: University of California Press. Клаус Кинцлер (2002) Верски фундаментализам. Хришћанство, јудаизам, ислам, Београд: Clio. Вјекослав Перица (2006) Балкански идоли: Религија и национализам у југословенским државана I и II, Београд: Библиотека XX век и Книжара Круг. Henri Peňa-Ruiz (2004) Što je laičnost?, Zagreb; Politička kultura. Војислав Становчић (1999) Политичке идеје и религија 1 и 2, Београд: Чигоја штампа. Jeffrey Haynes ed. (2009) Routledge Handbook of Religion and Politics, London: Routledge. Hrvoje Špehar (2013) Laičnost u Europi: Povijest i institucionalizacija odnosa crkve i države u Francuskoj, Njemačkoj, Velikoj Britaniji i Hrvatskoj, Zagreb: Politička kultura.