Навигација

П-55 - Исламска политичка мисао

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмПолитикологија
НазивИсламска политичка мисао
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
П-55обавезан8П + В5.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
Условљност другим предметимаОблик условљености
За праћење курса нису потребни предуслови.Нема.
Циљеви изучавања предмета
Кроз предмет Исламска политичка мисао настоји се приказати међуоднос исламског учења и његовог утицаја на политику и друштвено-социјално уређење исламских друштава. Студенти/киње ће се упознати с историјским условима у којима настаје ислам, његовим основним теолошким учењима и доктринарним прописима. Акценат је стављен на свакодневни живот исламске заједнице, као и везу ове религије са друштвено-политичким и социјалним уређењем. Такође, настоји се указати на историјске изазове са којима су се суочавала исламска друштва и приказати реакције ове религије на колонијализам, модернизацију, секуларизацију и глобализацију. Због тога се посебно обраћа пажња на исламске учењаке и мислиоце који су настојали понудити одговор на питање: Како одговорити на изазове модернизације, а истовремено сачувати изворно исламско учење и вјерничку праксу?
Исходи учења (стечена знања)
Студенти/киње треба да овладају основним појмовима из динамичне области религијско-политичке интеракције, да се оспособе за разумијевање конкретних видова испољавања тог међуодноса и успостављање неоптерећеног критичког и објективног става према феноменима значајаним за друштвени и политички живот, а који су, неријетко интенционално, оптерећни високим степеном манипулације и тенденциозне инструментализације.
Садржај предмета
Религијско, друштвено и политичко у изворима ислама; Првобитна политичка пракса и утемељење политичке мисли у исламу; Класичне теорије о односу између халифата и политичке моћи; Сунитски и šiitski приступ у политици; Шеријатска ограничења и политички прагматизам у исламу; Исламска мисао у сучељавању сa модерним Западом и колонијализмом; Развојне фазе и видови исламског реформизма; Реформистичке идеје на прелазу из XIX у XX вијек – изазови модернизације и секуларизације; Политичка мисао муслиманских „модерниста“ (Џемалудина Афганија, Мухамеда Абдухуа, Алија Абдуразика, Касима Амина, Сејида Ахмеда Кана, Мухамеда Икбала и других); Реформистички заокрет ка фундаментализму и исламизму (Рашид Рида); Институционализовање политичког ислама – Хасан ал-Бана (Муслиманска браћа) и Абул Ала Мевдуди (Džemaati islami); Револуционарни исламизам Сејида Кутба; Исламска политичка мисао пред искушењима национализма, социјализма и демократије; Политичка доктрина имама Хомеинија и Исламска револуција у Ирану; Допринос Алија Шаријатија; Фундаменталистички редукционизам радикалних исламиста; Перспективе исламске политичке мисли и праксе; Ислам у XXI вијеку: Ислам и глобализација.
Методе извођења наставе
Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Интерактивно учење по групама. Приказивање видео метеријала и документарних филмова. Семинари из литературе. Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу. Консултације.
Литература
  1. John L. Esposito, Islamska prijetnja – mit ili stvarnost?, Selsebil: Živinice, 2001. (Поглавље: I – Savremeni islam: Reformacija ili revolucija?, стр. 23–41).
  2. Fikret Karčić, Društveno-pravni aspekti islamskog reformizma, Sarajevo: Islamski teološki fakultet, 1990. (Поглавља: III – Počeci modernog reformističkog pokreta, стр. 69–102; IV – Razvoj reformističkog pokreta, стр. 103–149).
  3. Tarik Kulenović, Politički islam: osnovni pojmovi, autori i skupine jednog modernog političkog pokreta, Zagreb: VBZ, 2008. (Поглавља: 17. Suvremeni islamistički pokret, стр. 64–73; 20. Islamizam i društvena teorija, стр. 101–105).
  4. Maliz Riven, Islam: Sažeti priručnik, Beograd: Laguna, 2017.
  5. Дарко Танасковић, Ислам: догма и живот, Београд: СКЗ, 2008. (Поглавља: Мухамед: Веровесник и државник, стр. 13–50; Извори и учења ислама, стр. 65–159; Алах као Молох? стр. 206–228; Ислам и демократија, стр. 271–297.
Облици провере знања и оцењивање
Провјера знања вршће се током семестра, у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, на завршном испиту, у вријеме редовних испитних рокова. Завршном испиту могу приступити сви студенти који су испунили предиспитне обавезе. Завршни испит се организује усмено. Предиспитне обавезе се састоје из: два (2) колоквија (по 20 бодова), активности током наставе и вјежби (5 бодова) и уредног и активног похађања предмета (5 бодова). На предиспитним обавезама може се укупно остварити 50 бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из испита (максимално 50).