Основе ЕУ

Очекује се да студенти буду у стању разумјети основе на којима функционише Европска унија, њихово рефлектовање у државама чланицама и ефекте на приступајуће државе, као и нове изазове који се појављују пред интеграцијама, са циљем да могу активно да се укључе у процесе међународног повезивања који стоје пред БиХ и РС.

Цијенимо да ће овај предмет дати значајан допринос сагледавању цјелокупне слике уједињења Европе ради обезбјеђивања економског раста и јачања способности конкуренције у односу на друге велике привреде на свјетској сцени. Снага Европске уније произилази из њене способности да заједнички дјелује на основу одлука које доносе демократске институције: Европски савјет, Европски парламент, Савјет министара Европске уније, Европска комисија, Суд правде Европске уније и остала тијела. Студенти ће се упознати са настанком и развојем процеса европског уједињавања кроз неколико етапа проширења, те са институционалним системом европске конструкције заснованог на функционалној сарадњи различитих институција које дјелују у сложеном систему повезаних процеса ради остваривања интеграције. Студенти ће моћи разумјети димензије постојећег стања у Европској унији те ће праћењем и анализом услова који владају европским интеграционим процесом моћи препознати потенцијале, предности и перспективе уједињења и даљег ширења како на нивоу Уније тако и за регион Западног Балкана.

- Жан Моне и Европски покрет;
- Маршалов план и Еропска интеграција;
- Шуманов план; Европска заједница за угаљ и челик; Покушај успостављања Европске одбрамбене заједнице; Европска економска заједница и Европска заједница за атомску енергију;
- Француска, Њемачка и Европска заједница; Криза празне столице; Луксембуршки компромис;
- Европски монетарни систем; Британско буџетско питање; Програм јединственог тржишта;
- Економска интеграција и геополитичке промјене;
- Уговор из Мастрихта; Проблеми око ратификације Уговора;
- Политика ширења европске интеграције; Етапе проширења; Припремљеност потенцијалних чланица за проширење;
- Измјене Уговора о Европској унији;
- Европска комисија, надлежности и улога;
- Европски савјет;
- Савјет Европске уније;
- Европски парламент;
- Европски суд правде; Општи суд; Ревизорски суд;
- Европска централна банка; Европска инвестициона банка; Европска банка за обнову и развој; Европски систем централних банака;
- Савјетодавна тијела: Економски и социјални комитет; Комитет региона;
- Одлучивање и међуинституционална динамика; одлучивање у законодавном поступку; савјетодавни поступак; поступак сарадње; поступак саодлучивања; поступак комитологије; преговарање о буџету и прихватање завршног рачуна буџета;
- Садржај, извори и инструменти права Европске уније; Законодавне активности институција ЕУ; Законодавни поступци (поступак саодлучивања, поступак сарадње, поступак давања мишљења, поступак давања сагласности;)

1. Дезмон Динан: Све ближа унија, увод у европску интеграцију, Београд, Службени Гласник, 2009.

2. Драгољуб Тодић; Владимир Грбић; Мирослав Антевски: Придруживање Европској унији и одрживи развој, Београд, 2014.

3. Мирослав Прокопијевић: Европска унија – увод, Службени гласник Београд, 2009.

4. Мања Ђурић Џакић: Организациона структура и рад Савјета Европске уније, Бања Лука, 2021.

5. Мишел Фуше: Европска унија пола века касније: стање и сценарији обнове, Службени Гласник Београд, 2009.

Предиспитне обавезе се састоје из: два (2) колоквијума (по 20 бодова), једног (1) семинарског рада на задану тему (5 бодова) и уредног и активног похађања предмета (5 бодова). На предиспитним обавезама може се укупно освојити највише 50 бодова.
Завршни испит обавља се усмено и на њему се провjерава знање из цијелог градива, а носи највише 50 бодова.
Коначна оцјена се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима провјере знања, тј. сабирањем бодова из предиспитних обавеза (највише 50) и бодова са испита (највише 50). За успјешно испуњење предметних обавеза, односно за стицање минималне пролазне оцјене (6), студент мора укупно освојити најмање 51 бод из предиспитних и испитних обавеза. Оцјена седам (7) одражава 61-70 бодова, оцјена осам (8) 71-80 бодова, оцјена девет (9) 81-90 бодова, а оцјена десет (10) 91-100 бодова.

Настава ће се изводити представљањем тема, дискусијом о питањима из обрађене материје и читањем заданих материјала, те анализом случајева, проблемским дискусијама, дебатом и презентацијом семинарских радова на часовима вјежби. Битна обавеза свих студената јесте редовно похађање наставе, читање материјала и активност на часовима као и писање предиспитних обавеза.