С-19 - Рурална социологија
| Спецификација предмета | ||||
|---|---|---|---|---|
| Тип студија | Академске студије првог циклуса | |||
| Студијски програм | Социологија | |||
| Назив | Рурална социологија | |||
| Акроним | Статус предмета | Семестар | Фонд часова | Број ЕСПБ |
| С-19 | обавезан | 3 | 2П + 2В | 5.0 |
| Наставници | ||||
| Наставник (предавач) | ||||
| Наставник/сарадник (вежбе) | ||||
| Условљност другим предметима | Облик условљености | |||
| уписан трећи семестар | Услови похађања предмета и полагања испита из предмета ближе су дефинисани у Одлуци о праћењу и вредновању рада студената у школској 2013/2014. години Факултета политичких наука. | |||
| Циљеви изучавања предмета | ||||
| Предмет Рурална социологија настоји теоријски и историјски да укаже на суштинске односе и процесе развоја сељачког друштва на нашим просторима као примарне друштвене заједнице из које се даље развијају општине и урбане средине као више фазе друштвеног развоја. У предмету се анализирају теоријски и истраживачки доприноси претеча социологије села, али се даје и темељно одређење специфичних појава и процеса по којим се село разликује од града. Обрађују се установе и институције сељачког друштва као и структура друштвених и породичних односа, специфичности у подјели рада, односи традиционалне и модерне културе, аграрна и рурална друштвена структура различити историјски догађају који су реконструисали село као што су аграрне реформе итд. Посебно се у предмету анализирају савремени аспекти могућности одрживости села и сељачког друштва и упоредна анализа истих процеса у земљама Европе. | ||||
| Исходи учења (стечена знања) | ||||
| Студенти ће моћи разумијевати и анализирати категоријалне појмове о селу и сељачком друштву, те уочавати могућности и начене унапређења истог. Исходиште предмета свакако се препознаје и у постављању темељних сазнања о вриједносном карактеру сељачког друштва у Републици Српској као потенцијалу за пољопривредну и привредну стабилност цијелог друштва.Студенти ће бити оспособљени да вреднују традиционалну сеоску култура и да схвате односе и процесе који се одвијају у сеоској средини као и да формирају вриједносне ставове о важности одрживости истог. | ||||
| Садржај предмета | ||||
| 1. Предмет и методе социологије села 2. Претече и оснивачи социологије села (Караџић, Ђорђевић, Вукосављевић) 3. Етносоциолошка проучавања Ј. Ердељановић, социјализам С. Марковић, етногеографска проучавања Ј. Цвијића 4. Задругарство Михајла Аврамовића 5. Историјски настанак и развој села 6. Врсте и типови села и сеоска друштвена структура 7. Аграрана и рурална друштвена структура (први колоквијум) 8. Сеоске установе и институције 9. Сеоска култура и обичаји 10. Аграрне реформе 11. Село између модернизације и традиције 12. Савремено село под изазовом савремених услова и времена 13. Могућности опстанка села и реформе сеоског начина живота и рада 14. Посљедице укрупњавања земљишних посједа (други колоквијум) 15. Село без сељака | ||||
| Методе извођења наставе | ||||
| Користе се вербалне методе и то монолошка, дијалошка и метода дискусије. Такође се користи и метода илустрације. Методе писмене провјере знања користе се кроз колоквијуме, док се испит одржава усмено. | ||||
| Литература | ||||
| ||||
| Облици провере знања и оцењивање | ||||
| Студенти у току семестра имају два колоквијума (по 20 бодова) и имају обавезу да презентују семинарски рад или реферат по заданој или самостално одабраној теми (5 бодова). За присуство настави и вјежбама остварују максимално 5 бодова. Усмени дио испита се изводи у раније дефинисаним терминима испитних рокова | ||||
| Посебна назнака | ||||
| нема | ||||