Навигација

С-29 - Историјска социологија

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмСоциологија
НазивИсторијска социологија
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
С-29обавезан4П + В5.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
Условљност другим предметимаОблик условљености
Уписан четврти семестар
Циљеви изучавања предмета
Препознавајући историјски дисконтинуитет социологије као израз историјског дисконтинуитета Запада, овај курс организован у три дијела настоји анализирати социјалну повијест Западне цивилизације. 1. У првом дијелу (Социологија модернитета) показујемо како је у својој првој (натуралистичкој) фази социологија конституисана као наука о повијести, затим у другој (социологистичкој) фази као наука о друштву и у трећој (савременој) фази као постмодернистичка саморефлексија. 2. У другом дијелу (Социологија постмодернитета) објашњавамо како је дискурзивни хабитус постмодерне социологије, конституисан ван начела модернитета. Губећи утопијску димензију и окрећући се саморефлексивном задобијању прошлости, савремена социологија губи потенцијал експанзивног модернистичког задобијања будућности путем манипулативне (ре)конструкције простора и времена. Потом, полазећи од саморефлексивних позиција савремене социологије, овај модул проналази дискурзивну моћ (ре)конструкције стварности као темељну прагматику сопства којом је Запад своју повијест обликовао као континуитетну и стога нормативно универзалну. 3. У трећем дијелу (Социологија традиције) на трагу постмодернистичке деконструкције идеје Просвјетитељства и нормативне универзалности Запада показујемо како постмодерна отвара дискурзивни простор за рехабилитацију темељних идеја предмодерне (у нашем случају православне) традиције.
Исходи учења (стечена знања)
Студенти треба да изграде критичко-деконструктивни однос према Западној традицији и развију афирмативан однос према властитој традицији.
Садржај предмета
1. Историјска структура социолошке науке. Позитивистичка, социологистичка и симболичка фаза 2. Парадигматска структура социолошке науке. Универзална, општа, теоријска и појмовна парадигма 3. Метатеоријски и епистемолошки заокрет савремене социологије. Од номотетске ка идиографској метатеорији; од онтолошког реализма ка онтолошком релативизму; од епистемолошког објективизма ка епистемолошком реационизму 4. Предмодерна, модерна и постмодерна слика свијета. 5. Модерна као развој инструменталне рационалности. Модерна као укидање трансценденталне димензије стварности 6. Фазе Модернизација (либерални и монополистички капитализам, држава благостања, социјализам и комунизам те неолиберализам) 7. Друштвена улога комунизма (рушење монархије, укидање патријархалне домаћинске задруге, атеизација) 8. Глобализација као ширење Западне структуре самобитности у глобалан идентитетски простор (моћ, профит, индивидуализам и забава) 9. Појам, димензије и теорије о глобализацији 10. Личност. Фазе у развоју личности (естетичка, етичка и религијска) 11. Облици колективне идентификације (Демос, Етнос, Лаос) 12. Религијске основе (гео)политике. Геополитички субјекти Западне цивилизације. Евроазијство. 13. Европа и Балкан (интенционалност и есхатологија) 14. Политика и култура. Демократија и саборност 15. Нације и национализам као културни феномени
Методе извођења наставе
Настава ће бити извођена у форми предавања и вјежби. Предавања ће бити структурирана кроз тематска теоријска излагања наставних јединица те расправу или разговор. Вјежбе ће бити организоване кроз теоријску анализу литературе чије разумјевање и овладавање студент доказује континуираном израдом и одбраном семинарског рада. У току семестра путем предавања и вјежби обрађено градиво биће провјеравано парцијално путем два обавезујућа колоквијума. Након реализованих предиспитних обавеза (колоквијума и семинарских радова), студенти стичу право полагања цјелокупне наставне материје у форми завршног усменог испита.
Литература
  1. Суботић, М., На други поглед. Прилог студијама национализма, Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, 2007.
  2. Копривица, Ч., Будућност страха и наде, Арт Принт, Бања Лука, 2011.
  3. Шијаковић, Б., Пред лицем другог, Службени лист, Београд, 2002.
  4. Берђајев, Н., Судбина човјека у савременом свијету. За разумијевање наше епохе, Вербум, Сплит, 2007.
  5. Арсовић, З., Оно што након Хага остаје, Бања Лука, 2010.
Облици провере знања и оцењивање
Провјера знања ће бити вршена у току семестра путем колоквијума и семинарских радова, те на крају семестра у форми усменог испита.