Навигација

С-42 - Методологија науке

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмСоциологија
НазивМетодологија науке
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
С-42изборни2П + 2В5.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
    Условљност другим предметимаОблик условљености
    Уписана трећа година
    Циљеви изучавања предмета
    На предмету се обрађујуодабрани проблеми методологије наука с циљем да се студенти упознају са методолошким категоријама које су битне у науци. Предмет у уводном дијелу обухвата размарање одређења науке и њеног односа са другим облицима друштвене свијести. Потом се разматрају основне теорије истине и основни процеси и облици научног мишљења. У средишњем дијелу наставног предмета се разматра научно доказивање и оповргавање. У завршном дијелу се разматрају основни методи научног мишљења.
    Исходи учења (стечена знања)
    Студенти ће савладати основне методолошке појмове. Разумјеће везу између теорије, метода и искуства, те импликације различитих истраживачких стратегија. Унаприједиће своју способност критичког мишљења и тумачења стручне литературе. Биће у стању да дефинишу истраживачке проблеме и укажу на њихову теоријску и практичну релевантност, те да формирају концептуални оквир истраживања. Тиме ће се остварити претпоставке за усвајање знања о кључним методима истраживања.
    Садржај предмета
    1. Одређење науке и научног метода 2. Унутрашњи и спољашњи чиниоци развоја науке 3. Наука и идеологија 4. Теорија истине 5. Основни процеси научног мишљења 6. Основни облици научног мишљења (појам, исказ, став, суд, закључак) 7. Научно доказивање 8. Научно оповргавање 9. Основни методи научног мишљења (аналитички и синтетички) 10. Хипотетичко-дедуктивни метод 11. Статистички метод 12. Општенаучни метод моделовања 13. Аксиоматски метод 14. Аналитичко-дедуктивни метод 15. компаративни метод
    Методе извођења наставе
    Настава ће се изводити представљањем тема и разговором о питањима из наставне материје, као и читањем задатих материјала и писањем колоквијума и радова из предиспитних обавеза. Основна предметна обавеза студената је редовно похађање наставе, читање наставних материјала и писање предиспитних обавеза у току семестра. Да би се стекао услов за овјеру уредног похађања предмета студент може изостати највише три седмице. Студенти који касне на час више од десет минута или који напусте час прије завршетка, сматраће се да нису присуствовали часу.
    Литература
    1. Зајечарановић Г. 1974. Основи методологије науке, Институт за политичке студије, Београд
    2. Милосављевић С., Радосављевић И. 2013. Основи методологије политичких наука, Службени гласник, Београд
    3. Нејгел Ернест 1974. Структура науке, Нолит, Београд
    4. Коен М., Нејгел Е. 2004. Логика и научни метод, јасен, Београд
    Облици провере знања и оцењивање
    Предиспитне обавезе се састоје из првог кололоквијума (0-20 бодова), другог колоквијума (0-20 бодова), семинарског рада на задату тему 0-5 бодова, присуство 0-5 бодова. На предиспитним обавезама се може освојити највише 50 бодова. Усмени испит носи 0-50 бодова. Бодови из предиспитних обавеза вриједе на свим испитним роковима у текућој школској години.