Навигација

С-45 - Социологија религије

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмСоциологија
НазивСоциологија религије
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
С-45обавезан7П + В7.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
Условљност другим предметимаОблик условљености
За праћење курса нису потребни предуслови.Нема.
Циљеви изучавања предмета
У склопу предмета Социологија религије студенти и студенткиње упознаће се са основама дисциплине, њеним предметом, садржајем и методама истраживања. Акценат је на међусобном односу и интеракцији друштва и религије, као и манифестацијама религијског у савременом друштву. У том контексту посебан значај се придаје актуелним дешавањима у вези предмета истраживања: секуларизација, оживљавање и ревитализација религије, однос религије и нације (национализма), однос религије и политике, настанак нових религија и алтернативних облика духовности. Од студената/киња очекује се поштовање различитих мишљења и уважавање других и другачијих погледа на религију.
Исходи учења (стечена знања)
Упознавање са новим теоријским приступима у проучавању религије; развој критичког мишљења; развијање способности за критичко поређење и вриједносно оцјењивање досадашњих теоријских и научних приступа у прочавању задатих проблама.
Садржај предмета
1. Увод: Упознавање са наставним предметом и обавезама студената; 2. Религија (појмовна одређења, теоријски приступи, систематизације и класификације); 3. Методе и задаци социолошког проучавања религије; 4. Религијски дискурс и религијска пракса; 5. Функционалистички приступ религији Емила Диркема; 6. Религија и друштвена пракса: Расправа о протестантској етици; 7. Религија и савремене друштвене промјене; 8. Игра посвађаних ријечи: Секуларисти versus антисекуларисти; 9. Јавна религија: Између употребе и злоупотребе; 10. Религија и политика; 11. Религијски фундаментализам: Конзервативни одговор на изазове модерности; 12. Религијски национализам: Национални партикуларизам наспрам религијског универзализма; 13. Нови религијски покрети и алтернативни облици духовности; 14. Међурелигијски versus интерконфесионални дијалог: Ханс Кинг и пројект Weltethos; 15. Будућност религије: Чему још религија?
Методе извођења наставе
Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Интерактивно учење по групама. Приказивање видео метеријала и документарних филмова. Семинари из литературе. Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу. Консултације.
Литература
  1. Ivan Cvitković (2004) Sociologija religije, Sarajevo: DES. Стр. 13–200.
  2. Малколм Хамилтон (2003) Социологија религије: Теоријски и упоредни приступ, Београд: Clio. Стр. 303–443.
  3. Hubert Knoblauch (2004) Sociologija religije, Zagreb: Dereta.
  4. Grace Davie (2007) The Sociology Of Religion, London: Sage.
  5. Ђуро Шушњић (1998) Религија I и II, Београд: Чигоја штампа.
Облици провере знања и оцењивање
Провјера знања вршће се током семестра, у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, на завршном испиту, у вријеме редовних испитних рокова. Завршном испиту могу приступити сви студенти који су испунили предиспитне обавезе. Завршни испит се организује усмено. Предиспитне обавезе се састоје из: два (2) колоквија (по 20 бодова), активности током наставе и вјежби (5 бодова) и уредног и активног похађања предмета (5 бодова). На предиспитним обавезама може се укупно остварити 50 бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из испита (максимално 50). У зависности од оствареног броја бодова коначна оцјена се формура према Правилима студирања на првом и другом циклусу студија на Универзитету у Бањој Луци.