Навигација
Viber

О успјесима наших научника пишу свјетски медији

Наука и развојАктуелноПриче за примјер

Коауторски научни рад др Димитрија Марковића, доцента на Пољопривредном факултет Универзитета у Бањој Луци,  о комуникацији између биљака привукао је пажњу свјетских медија.

Резултати истраживања које је проведено уз сарадњу Пољопривредног факултета Универзитета у Бањој Луци и који су објављени у PLOSOne привукли су пажњу свјетских мејнстрим медија као што су Тhе Guardian, Indеpеndеnt, Dаily mаil, lа Rеbubliccа, и многих других.

Истраживачки рад је вршен на Шведском универзитету Пољопривредних наука у Упсали уз сарадњу са научницима са Вагенинген универзитета и Пољопривредног факултета Универзитета у Бањoj Луци.

 Ванредни професор Велимир Нинковић са Шведског универзитета Пољопривредних наука Упсала, истиче да је истраживање било фокусирано на симулирање додира између сусједних биљака, тако што су листови додиривани четкицом за шминку и то сваки дан по један минут.

Циљ овог истраживања је био да се покаже да ли комуникација између биљака путем додира (један вид комуникације) може бити детектована од стране сусједних недодириваних биљака путем сигнала које емитује коријенов систем додириваних биљака (други вид комуникације).

Добијени резултати показују да између биљака постоје комплексне интеракције при чему примаоци сигнала различито реагују на сигнале које добијају од својих сусједа/комшија. Још је рано рећи да ли ће и како ово истраживање утицати на гајење биљака у будућности.

Један од научника у истраживачком тиму професора Нинковића био је Димитирије Марковић, доцент на Пољопривредном факултету Универзитета у Бањој Луци

Дио овог истраживачког тима постао је тако што је радио докторат на сличну тему при чему му је ментор био проф. Нинковић.

Од тада су успоставили успјешну сарадњу која је до сада дала више него добре резултате. Наравно, до свега овога није било лако доћи, јер као и у сваком истаживању има доста успона и падова, али је најважније не одустајати.

Најбоља награда на крају је да тај рад буде примјећен и препознат од стране других истраживача и шире јавности као што је то био случај са овим задњим радом који су објавили у часопису Ploss one.

Оваква истраживања су, према ријечима доц. др Марковића, веома актуелна у свијету и све више добијају на значају развојем савремених истраживачких метода које се користе за разне анализе. Нажалост, код нас оваква истраживања за сада немају епитет актуелних имајући у виду тренутно стање у науци.

Доцент Марковић искрено се нада да ће се ипак наћи неко ко ће препознати значај и актуелност ових истраживања и омогућити да се интензивније проводе и код нас.

 Као критичне тачке и неопходне механизме у контексту прогреса у сфери науке код нас Марковић је издвојио сљедеће:

''Имајући у виду да се оваква или слична истраживања раде на водећим европским и свјетксим универзитетима (Wageningen University & Research – WUR, Swedish University of Agricultural Sciences – SLU, UC Davis, PennState University, Kyoto University, ETH Zürich) то би свакако допринијело и промоцији нашег универзитета, те олакшало успостављање мостова сарадње са поменутим универзитетима. Имајући у виду постојећа улагања у истраживања у нашој земљи фондови који су за ово намијењени морају се знатно повећати како би колико толико могли пратити свјетске трендове. Али да би се ово и остварило, потребно је промијенити став друштва према науци и њеном значају који наука треба да има. За државе попут наше једина шанса за успјешан дугорочни развој је улагање у науку и образовање јер се сваки напредак друштва заснива на науци'', казао је Марковић.

Он наводи да већа улагања морају бити праћена и потпуно другачијим системом расподјеле средстава при чему би постојала ригорознија евалуација пројеката од стране нпр. страних експерата као и резултата који се остваре током истраживања.

Професор Марковић на крају има и поруку за све студенте.

 ,,Порука за студенте је врло једноставна. Као и сваком другом послу посебно у истраживању до успјеха се долази само након пуно уложеног труда, рада и одрицања. Наравно, на крају се види само успјех до кога се долази уз пуно падова и препрека које се не виде. Ипак, на крају када ваш рад буде препознат од других истраживача широм свијета, онда видите да сав ваш труд није био узалудан што је уствари и највећа награда”, казао је он.

Линкови за чланке објављене у медијима погледајте овдје.

Слике

  • /uploads/attachment/vest/7713/fotoo_500222496.jpg