Održana konferencija “Studentski život i finansiranje visokog obrazovanja u BiH”

Na Univerzitetu u Banjoj Luci, 19. 05. 2015. godine održana je konferencija “Studentski život i finansiranje visokog obrazovanja u Bosni i Hercegovini”, uz učešće predstavnika javnih i privatnih visokoškolskih institucija, studentskih organizacija, ministarstava i agencija u oblasti visokog obrazovanja iz Bosne i Hercegovine.



Konferencija je organizovana u okviru realizacije FINHED TEMPUS projekta ''Ka održivom i jednakopravnom finansiranju visokog obrazovanja u Bosni i Hercegovni, Crnoj Gori i Srbiji“ (''Towards Sustainable and Equitable Financing of Higher Education in Bosnia and Herzegovina, Montenegro and Serbia – FINHED'' (530550-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-SMGR), čiji je koorodinator Univerzitet u Beogradu.

Ispred domaćina konferencije- Univerziteta u Banjoj Luci pozdravne riječi učesnicima uputila je prorektor za međunarodnu saradnju prof. dr Valerija Šaula, te istakla da je ovaj projekat izuzetno značajan za Univerzitet, jer se bavi tematikom koja je stalno aktuelna. „I ovaj projekat kao i razgovori koji se ovih dana vode na temu visine školarine ukazao na aktuelnost teme, ali i na činjenicu da je za rješavanje pitanja iz ove oblasti neophodan dijalog različitih partnera. Zato me i raduje što u radu konferencije osim javnih i privatnih visokoškolskih institucija učestvuju i predstavnici ministarstava i obrazovnih agencija“, istakla je prof. dr Valerija Šaula.



Koordinator FINHED projekta ispred Univerziteta u Banjoj Luci, prorektor za nastavu i studentska pitanja prof. dr Simo Jokanović , govoreći o kvalitetu finansiranja na Univerzitetu u Banjoj Luci, istakao je da dvije trećine prihoda Univerziteta dolazi iz budžeta, dok se jedna trećina prihoduje kroz stručne i naučno-istraživačke projekte i usluge za privredu. Prorektor je naglasio da većinsko finansiranje iz budžeta i dalje mora biti prisutno na javnim univerzitetima „jer su javne finansije garancija za očuvanje autonomije , održanje akademskih standarda, jednakost pristupa visokom obrazovanju i služenju društvenim interesima“. Ipak, to ne znači da se javni univerziteti trebaju oslanjati isključivo na budžetske prihode već da trebaju tražiti i druge načine za popravljanje svoje finansijske situacije, istakao je on.

Govoreći o ulozi univerziteta kao pokretača privrede, prorektor Jokanović je istakao da je, između ostalog, i kroz ovaj projekat, postalo jasno da će se od univerziteta sve više tražiti da doprinose razvoju privrede, ne samo kroz obrazovanje stručnjaka nego i kroz sopstveno pokretanje društvenih i istraživačkih projekata, pa čak i kroz pokretanje tzv. spin-of kompanija, a da bi se odgovorilo tom zahtjevu potrebne su mjere poput uvođenja stručne prakse na svakom studijskom programu ili obaveze da završni radovi budu zasnovani na rješenjima nekog konkretnog problema iz industrije i privrede uopšte.

Izlažući karakteristike sistema finansiranja visokog obrazovanja u Republici Srpskoj, Vlado Davidović iz Ministarstvo prosvjete i kulture RS, je naglasio da se za plate i naknade zaposlenih troši 75-86 odsto budžeta javnih visokoškolskih ustanova, što ostavlja malo prostora za unapređenje nastavnog i naučno-istraživačkog procesa, nabavku obrazovnih sredstava, obuku i mobilnost nastavnika.



Njegov kolega iz Federalnog ministarstva obrazovanja i nauke, Zlatan Buljko, uz napomenu da je u Federaciji teret finansiranja nejednako podijeljen po kantonima, istakao je da su ključne mjere za poboljšanje stanja u ovoj oblasti, izmjena sistema kantonalnog finansiranja, te stvaranje kombinovanog sistema koji bi polazio od broja studenata.

Prof. dr Petar Marić, član Bolonja grupe u BiH, dao je pregled finansiranja u Evropi, te istakao da javne vlasti nastavljaju da budu primarni finansijeri univerziteta u Evropi, ali da se generisanje dodatnih prihoda iz drugih izvora kao što su: istraživački ugovori, filantropska sredstva, pružanje usluga, povlačenje sredstava iz evropskih fondova, sve više doživljava kao preduslov za njihovu dugoročnu finansijsku održivost.

Vojislav Savić, predstavnik Unije studenata Republike Srpske govoreći o socijalnoj dimenziji visokog obrazovanja iz studentske perspektive, istakao je da se studenti primarno oslanjaju na roditelje kada je riječ o finansiranju njihovih studija i da ih sama ta činjenica ne motiviše da tragaju za mogućnostima finansiranja iz izvora kao što su evropski fondovi i projekti. S druge strane, univerziteti bi, kako je istakao, trebali više da rade na povezivanju s privredom, što bi studentima otvorilo mogućnost obezbjeđivanja dodatnih finansijskih sredstava tokom školovanja, ali istovremeno i neophodno praktično znanje koje će ih činiti konkurentnijim na tržištu rada.

O socijalnoj dimenziji visokog obrazovanja u RS i FBiH, govorila je i Ivana Živadinović iz Centra za obrazovne politike u Beogradu koja je na konferenciji predstavila rezultate EUROSTUDENT istraživanja koje je potvrdilo ranije pomenutu ocjenu da studenti u BiH, u finansijskom smislu, mnogo više zavise od roditelja nego njihove kolege iz evropskih zemlja koje su bile obuhvaćene istraživanjem, dok je udio vlastitih prihoda u finansiranju studija ovdašnjih studenata znatno manji nego kod studenta iz evropskih zemalja.

Više informacija o projektu možete da pronađete na internet stranici: http://www.finhed.org/