Navigacija

N-38 - Medijski sistemi

Specifikacija predmeta
Tip studija Akademske studije prvog ciklusa
Studijski program Novinarstvo i komunikologija
Naziv Medijski sistemi
Akronim Status predmeta Semestar Fond časova Broj ESPB
N-38 obavezan 3P + 1V 6.0
Nastavnici
Nastavnik (predavač)
Nastavnik/saradnik (vežbe)
    Uslovljnost drugim predmetima Oblik uslovljenosti
    Položen predmet "Sistemi informisanja". I uslovi predviđeni Pravilima studiranja prvog ciklusa studija na Univerzitetu u Banjoj Luci. Položen predmet "Sistemi informisanja" I uslovi predviđeni Pravilima studiranja prvog ciklusa studija na Univerzitetu u Banjoj Luci.
    Ciljevi izučavanja predmeta
    Sadržaj predmeta usmeren je na predstavljenje savremenih medijskih struktura i tendencija u globalnim medijskim sistemima prema dominantno dva modela učenja: prema učenju Hermana i Mekčesnija i prema podeli medijskih sistema Halina i Manćina. U okviru ovih modela prezentovaće se opšte medijske i informacione karakteristike medijskih sistema koje čine specifične i tipične predstavnike unutar ovih podela
    Ishodi učenja (stečena znanja)
    Studenti će moći da nauče i razumeju kako funkcionišu mediji glavnog toka u ulozi međunarodnog komunikatora, šta je cilj međunarodne medijske komunikacije, kako se ona reguliše i šta su eksplicitne i implicitne posledice međunarodne komunikativne prakse medija. Takođe, studenti će imati priliku da se upoznaju sa strukturom i funkcionisanjem oligopola i velikih transnacionalnih medijskih kompanija, te da prepoznaju oblike međusobnog delovanja na globalnom trižištu. U okviru predmeta, važno ishodište je i mogućnost prepoznavanja različitih, determinišućih elemenata medijskih sistema: Francuske, SAD, Rusije, Italije, Austrije, Nemačke, Danske, Švedske, Egipta, Turske, Kine, Australije i Novog Zelanda. U sadržaju predmeta studenti će imati priliku da se upoznaju sa delovanjem nekih međunarodnih medijskih kuća, poput: RT, CNN, BBC, Al Jazeera i drugih.
    Sadržaj predmeta
    Sadržaj predmeta: 1. Određenje pojmova sistem, informacioni sistem i medijski sistem. 2. Novi svetski informacioni i komunikacioni sistem, globalizacija i centralizacija medija. 3. Transnacionalni medijski sisitemi i proces komercijalizacije medije. 4. Medijski sistemi u medijskim ligama prvog i drugog reda. 5. Podela medijskih sistema prema Daniel C. Hallin i PaoloMancini. 6. Komercijalni medijski sistemi, primer SAD, Kanada, Brazil. 7. Tradiconalizam, konzervatizam i elitizam u britanskim medijima. 8. Medijski sistem Italije, uticaj industrije na medije i fenomen berluskonizacije. 9. KOLOKVIJUM 10. Medijske karakteristike RT, CNN, BBC, Al Jazeera. 11. Procesi regulacije medija u: Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Danskoj Švedskoj, Švajcarskoj, Kini, Australija, Novi Zeland, Karibima. 12. Medijski sistemi u arapskim zemljama: Egipat, Turska. 13. KOLOKVIJUM 14. Medijski oligopoli, procesi akvizicije, merdžera i džoint venčera u golbalnoj medijasferi. 15. Medijski sistem u Republici Srpskoj, razvoj, karakteristike, perspektive.
    Metode izvođenja nastave
    Nastava na predmetu se izvodi u formi predavanja po principu ex cathedra, ali kombinovana podsticanjem studenata da participiraju u razgovoru o temi. Interaktivnst je kontinuirani cilj i metod delovanja predavača. Sva predavanja se prezentuju multimedijalno, uz pomoć kompjuterskih prezentacija, filmova, trjelera, audio i video zapisa i slično. U nastavnom procesu 10% vremena predavača može biti ustupljeno studentima za samostalno izlaganje teme.
    Literatura
    1. Hallin, C. D ./ Mancini, P. (2004). „Comparing Media Systems: Three Models of Media and Politics“. Cambridge: Cambridge University Press. Edvard, Herman i Robert, Mekčesni(2004). “Globalni mediji”. Beograd: Clio. Dopunska literatura: Bagdikian, Ben H. (2004). “The new media monopoly”. Boston: Beacon Press.Rolend, Lorimer (1998). “Masovne komunikacije:komparativni metod”. Beograd: Clio. Naom Čomski, (2002). “Kontrola medija”. Beograd: Beoknjiga.
    Oblici provere znanja i ocenjivanje
    - Prisustvo u nastavi: 5 bodova, 5 bodova aktivnost. - Kolokvijumi : do 20 bodova svaki. - Završni ispit: 50 bodova. Izrada praktikuma ili seminarskog rada do od 5 do 10 bodova. Ovaj vid studentskog rada nije obavezan i pružen je kao mogućnost da se nadoknade izgubljeni bodovi u nekim drugim segmentima studenskog rada na predmetu. Prelazna ocjena se dobija ako se kumulativno sakupi najmanje 51 bod.
    Posebna naznaka
    Obavezni predmet