DSDN-SM-4 - Informaciono društvo i novi mediji

Specifikacija predmeta
Tip studija	Akademske studije trećeg ciklusa
Studijski program	Doktorske studije društvenih nauka
Naziv	Informaciono društvo i novi mediji
Akronim	Status predmeta	Semestar	Fond časova	Broj ESPB
DSDN-SM-4	obavezan	2, 3	4P + 2V	8.0
Nastavnici
Nastavnik (predavač)	prof. dr Tatjana Duronjić
Nastavnik/saradnik (vežbe)	prof. dr Tatjana Duronjić
Uslovljnost drugim predmetima				Oblik uslovljenosti
Prema pravilima stuiranja studija trećeg ciklusa.				Predmet nema uslovljenosti, osim onih predviđenih Pravilima studiranja trećeg ciklusa studija na Univerzitetu u Banjoj Luci.
Ciljevi izučavanja predmeta
Osnovni problem izučavanja u okviru predmeta je informaciono društvo i implikacije koje donosi savremenom društvu sa stanovišta informisanja i komuniciranja putem masovnih medija i medija na interentu. Informaciono društvo će se posmatrati kao oblik savremene organizacije društva u kojoj su informacije centralne kategorije saobraćanja, komuniciranja, opštenja i razmene među ljudima. Stoga je osnovni uslov izučavanja predmeta povezan s činjenicom da je student formalno završio proceduru upisa na Studij, a formalni uslovi za polaganje ispita povezani su sa redovnim prisustvom na predavanjima i stepenom participacije studenta u nastavnom procesu.
Ishodi učenja (stečena znanja)
Studenti će znati razlikovati informaciono društvo i njegove karakteristike od ostalih društvenih epoha. Oni će moći da interpretiraju najvažnija učenja i tumačenja vodećih autora koji su se bavili informacionim društvom i digitalnim medijima. Takođe, studenti će moći da ekspliciraju osnovne teorijske pristupe o izazovima i potencijalima informacionog društva, te će razviti lični stav o mogućoj budućnosti informacionog društva i digitalnih medija koji se razvijaju u tom okruženju.
Sadržaj predmeta
Nastanak i razvoj informacionog društva; Internet i savremeni društveni i tehnološki izazovi: problem slobode, otuđenosti, privatnosti, slobodnog vremena, fenomen rumorne komunikacija, rizici dostupnosti, problem sveprisutnosti; Solinova teorija hibridizacije i Kantonova teorija o internet budućnosti; Problemi političkog i korporativnog uticaja na medije; Uticaj krupnog kapitala na medije i problem medijskog oligopola; Transformativni potencijal interneta;. Problem nadzora interneta (SAD, Velika Britanija, Rusija i Kina); Oblici državnog uticaja na medije; Pitanje informacione kontrole čoveka i problem samocenzure pojam anticipatornog konformizma, meki pritisak); Uloga građanskih inicijativa u informacionom dobu; Kultura usamljenosti i večite povezanosti putem IT (problemi samoće, samopouzdanja, izolovanosti, zahtev za večitom mladošću, kult tela); Kultura "hepi enda" (princip nade, pitanje demokratske neslobode, pitanje "prosvećenosti kao masovne obmane“); Neki izazovi transhumanizma; Istorija lažnih vesti i fenomen spina u svetskim medijima.
Metode izvođenja nastave
Predavanja će se odvijati u formi eks katedra s aktivnim, dinamičnim konsultativnim radom i participacijom studenata.
Literatura
• Tatjana Tapavički Duronjić, (2017). "Digitalni informacioni sistemi". Banja Luka: FPN. • Fuchs, Christian, "Internet and Society: Social Theory in the Information Age". New York: Routledge. • Šeri Terkl (2011). "Sami zajedno". Beograd: Clio.• Subotić, Oliver (2011). "Informaciono kontrolisano društvo". Beograd: Stari Banovci: BERNAR; Ašmanov, I. / Kasperska, N. (2023). "Digitalna higijena", Riznica : Beograd. Reljić, S. (2013). "Kriza medija i mediji krize". Službeni glasnik: Beograd. Bernar Stigler, (2016). "Studije digitalnog;organologija znanja kognitivne tehnologije". Beograd: Fakultet za medije i komunikacije. • Manuel Kastels (2014). "Moć komunikacije." Beograd: Clio.• Ilejn Svenonijus, (2007). "Intelektualna osnova organizovanja informacija". Beograd: Clio. Beograd. Reljić,S. (2021). "Volja za laž". Catena mundi: Beograd. Ričard Votson (2016). "Budući umovi". Beograd: Plato. Meri Čejko, (2019)."Superpovezani". Beograd: Clio.• Siva Vajdijanatan ((2018). "Antidruštvene mreže". Beograd: Clio.
Oblici provere znanja i ocenjivanje
Procenjivanje i ocenjivanje studentskog rada i znanja odvija se putem kolokvijuma (2), samostalnih studentskih radova i završnog, usmenog ispita. Pored sposobnosti da se reprodukuje sadržaj predmeta, posebno se proverava sposobnost analitičkog mišljenja i povezivanja ideja.
Posebna naznaka
Nastava se može odvijati konsultativno, ali i onlajn.