Održana konferencija ,,Univerzitet u Banjoj Luci 2025. godine - iskustva i preporuke zemalja regiona''

U organizaciji Univerziteta u Banjoj Luci 2.6.2017. godine, na Fakultetu političkih nauka održana je konferencija ,,Univerzitet u Banjoj Luci 2025. godine - iskustva i preporuke zemalja regiona''.

Skup  je organizovan kako bi se razmijenila iskustva u domenu naučnoistraživačkog rada, visokog obrazovanja, zakonodavstva, autonomije i drugih srodnih oblasti, te identifikovala optimalna rješenja iz zemalja regiona, korisna za projekciju budućeg  razvoj Univerziteta u Banjoj Luci, a time i visokog obrazovanja u Republici Srpskoj, odnosno Bosni i Hercegovini.

Konferencija je okupila predstavnike vodećih naučnih i obrazovnih institucija u regionu: BiH, Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, a prisustvovali su joj i resorni ministri prosvjete i kulture i nauke i tehnologije dr Dane Malešević i prof. dr Jasmin Komić.

Goste i učesnike konferencije u ume domaćina pozdravio je rektor prof. dr Milan Mataruga, i tom prilikom istakao da je visoko obrazovanje jedna od najvitalnijih tema u svakoj državi, pa otuda i potreba da se o njoj razgovara na najvišem nivou i uz učešće predstavnika najeminentniji obrazovnih i naučnih institucija. „ Iako je u naslovu konferencije Univerzitet u Banjoj Luci, očekujemo da će izlaganja, diskusije i zaključci biti korisni za sve učesnike skupa. Cilj nam je da kritički razgovaramo o visokom obrazovanju, poredimo stanja i iskustva, čujemo primjere dobre prakse  u državama regiona, identifikujemo prednosti, šanse i slabosti, te da definišemo pravce razvoja. Zato smo pozvali najeminentnije, najodgovornije i najrelevantnije predstavnike institucija u regionu, jer hoćemo da čujemo njihova iskustva, i da  vidimo gdje smo, gdje idemo i gdje treba da budemo za 10 godina“, istakao je rektor Mataruga, dodajući da je sve ovo od izuzetnog značaja, između ostalog, i zbog toga što  je u toku proceduri usvajanja strategije razvoja Univerziteta.

U ime Vlade Republike Srpske prisutnima se obratio ministar nauke i tehnologije Jasmin Komić koji je istakao da je stvaranje ekonomije zasnovane na znanju izazov svake društvene zajednice i imperativ budućeg razvoja i napretka  RS i njenog integrisanja u evropske tokove, kao i da ulaganje u nauku i istraživanje nije izdvajanje nego ulaganje u budućnost.

Govoreći o neophodnosti povezivanja naučnih i obrazovnih institucija sa privredom, ministar Komić je naglasio da rezultati naučnoistraživačkog rada treba značajno da doprinesu ekonomskom razvoju  društva u cjelini. On je dodao da je za ostvarivanje strateških ciljeva u domenu nauke i istraživanja izuzetno bitno 
podsticanje i jačanje kriteriju za izbor u naučna zvanja kao i stvaranje uslova za kvalitetan naučno istraživački rad.

Goste i učesnike konferencije pozdravio je i ministar prosvjete i kulture Dane Malešević koji je izrazio uvjerenje da će  razmjena iskustava UNIBL sa univerzitetima u okruženju dati značajan doprinos unapređenju kvaliteta rada ove visokoškolske ustanove, ali i visokog obrazovanja u RS.

Naglašavajući  da su pred visokoobrazovnim institucijama brojni izazovi  i zadaci na stvaranju  pretpostavki za održiv razvoj kvalitetnog visokog obrazovanja koje je naučnoistraživači orjentisano i usklađeno sa potrebama društvenog, ekonomskog i kulturnog razvoja RS, ministar Malešević je podsjetio da je trenutno u izradi novi zakon o viskom obrazovanju i unaprijed zahvalio gostima i učesnicima konferencije što će svojim izlaganjima i diskusijama dati doprinos definisanju boljih rješenja u zakonu.

Nakon pozdravnih obraćanja uslijedilo je uvodno izlaganje rektora Mataruge na temu: 
„Univerzitet u Banjoj Luci – danas i sutra“. Takom prezentacije na navedenu temu rektor je dao presjek stanja visokog obrazovanja u RS i BiH, te se osvrnuo na osnovne pokazatelje razvoja Univerziteta u Banjoj Luci, sa akcentom na naučnoistraživačkoj djelatnosti, učešću u projektima, objavljivanju radova zaposlenih  u međunarodno priznatim časopisima i sl.

Govoreći o strateškim ciljevima razvoja UNIBL definisanim i Strategijom razvoja Univerziteta za period 2017-2025.  rektor je  naglasio da Univerzitet u Banjoj Luci u budućnosti vidi kao univerzitet koji je prepoznatljiv po naučnoistraživačkoj izvrsnosti, koji koristi najbolje pedagoške prakse u procesu obrazovanja studenata, ostvaruje dinamičnu međunarodnu saradnju, razvija preduzetničku kulturu, pouzdan je partner privredi i teži modelu samoodrživog finansiranja.

Rad konferencije nastavljen je kroz dva panela. U okviru prvog panela  pod nazivom „Unapređenje kvaliteta naučnoistraživačkog i nastavnog rada u zemljama regiona“, izlaganja su imali rektor Univerziteta u Beogradu akademik Vladimir Bumbaširević i rektor Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Dušan Nikolić.

Govoreći na temu ,,Istraživanje u osnovi visokog obrazovanja'', rektor Vladimir Bumbaširević je na primjeru Univerziteta u Beogradu, jednim od 300 najboljih univerziteta u svijetu i ujedno najbolje rangiranom univerzitetu u regionu, pojasnio koji su sve faktori doprinijeli tako visokom pozicioniranju ovog univerziteta. Među tim faktorima svakako su ulaganja u istraživačku infrastrukturu, stroži kriterijumi za izbor nastavnika i obavezno publikovanje rezultata doktorskih disertacija i doktorske studije, bogata međunarodna saradnja i učešće u brojnim projektima, kao i činjenica da je u međunarodnim časopisima publikovano oko 4000 radova sa afilijacijom Univerziteta u Beogradu , te da u njegovom sastavu djeluje 11 eminentnih naučnih instituta, istakao je rektor Bumbaširević.

Rektor Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Dušan Nikolić u svom izlaganju se bazirao na transfer znanja iz visokog obrazovanja u privredu  na primjeru Univerziteta u Novom Sadu, jer je upravo to segment koji izdvaja Novosadski univerzitet ne samo u regionu i Evropu, nego i svijetu. O tome između ostalog govori i podatak da je pod okriljem  Univerzitetu u Novom Sadu osnovan izuzetno veliki broj start-ap kompanija koje zapošljavaju preko 10 hiljada bivših studenata, da trenutno radi 140 takvih firmi, te da mnoge od njih ostvaruju višemilionsku dobit, naveo je rektor Nikolić u svom izlaganju. 

Tokom panela „Funkcionalna organizacija i različiti modeli finansiranja visokoškolskih ustanova“ izlaganja su imali: prorektor i generalni sekretara Univerziteta u Ljubljani prof. dr Goran Turk i Mihaela Bauman-Podojteršek, te prorektor Sveučilišta u Zagrebu prof. dr Miljenko Šimpraga.

Govoreći o istraživačkoj komponenti na Univerzitet u Ljubljani i njenom doprinosu finansijskoj stabilnosti ovog univerziteta, prorektor Turk je naglasio da je jedna od najvećih komparativnih prednosti ovog univerziteta  brojnost naučnika i istraživača, kao i projekata u kojima učestvuju. Naime, na ovom univerzitetu aktivno je 4027 istraživača, odkojih su 412 mladiistraživači, dok je realizovano  ili se realizuje 650 projekata zaindustrijuidrugeinstitucijama.

Univerzitet u Ljubljani je uključen u 174 istraživačkihprogramai 480, uglavnom međunarodnih istraživačkihprojekata, što je od izuzetnog značaja kada je riječ o finansiranju naučnoistraživačkog rada na Univerzitetu.  O tome koji su drugi načini i modeli finansiranja Univerziteta u Ljubljani više je govorila gđa Bauman-Podojteršek.

Prof. dr Miljenko Šimpraga, prorektor za inovacije, transfer tehnologije i komunikacije Sveučilišta u Zagrebu u svom izlaganju osvrnuo se na zakonsku regulativu i harmonizaciju  hrvatskoga visokoobrazovnog sistema sa evropskim, ali i na elemente obrazovanja za budućnost. Prorektor je istakao da se ulaganje u obrazovanje ne odnosi samo na materijalno nego i na ulaganje u nov pristup u kojem se,među ostalim, podstiče projektno učenje i edukacija o preduzetništvu, zaštiti i iskorištavanju intelektualnih tvorevina.

Podsjećajući da ekonomski najnaprednije zemlje svijeta od najranije dobi rade s djecom na projektnom pristupu i uče ih da rješavaju konkretne probleme, a ne samo da pamte činjenice koje će brzo zaboraviti, prorektor Šimpraga je naglasio da bi veći postotak naučnika i istraživača koji se bave primijenjenim istraživanjima dorinio napretku hrvatske privrede, a da je za uspostavu komunikacijskog kanala između studenata i privrednih subjekata ključna poveznica praktični rad. 

Oba panela pratila je konkstruktivna i korisna diskusija, tokom koje su panelisti odgovarali nabrojna pitanja nastavnika, saradnika i studenata Univerzitat u Banjoj Luci.