Одржана конференција ,,Универзитет у Бањој Луци 2025. године - искуства и препоруке земаља региона''

У организацији Универзитета у Бањој Луци 2.6.2017. године, на Факултету политичких наука одржана је конференција ,,Универзитет у Бањој Луци 2025. године - искуства и препоруке земаља региона''.

Скуп  је организован како би се размијенила искуства у домену научноистраживачког рада, високог образовања, законодавства, аутономије и других сродних области, те идентификовала оптимална рјешења из земаља региона, корисна за пројекцију будућег  развој Универзитета у Бањој Луци, а тиме и високог образовања у Републици Српској, односно Босни и Херцеговини.

Конференција је окупила представнике водећих научних и образовних институција у региону: БиХ, Србији, Хрватској и Словенији, а присуствовали су јој и ресорни министри просвјете и културе и науке и технологије др Дане Малешевић и проф. др Јасмин Комић.

Госте и учеснике конференције у уме домаћина поздравио је ректор проф. др Милан Матаруга, и том приликом истакао да је високо образовање једна од највиталнијих тема у свакој држави, па отуда и потреба да се о њој разговара на највишем нивоу и уз учешће представника најеминентнији образовних и научних институција. „ Иако је у наслову конференције Универзитет у Бањој Луци, очекујемо да ће излагања, дискусије и закључци бити корисни за све учеснике скупа. Циљ нам је да критички разговарамо о високом образовању, поредимо стања и искуства, чујемо примјере добре праксе  у државама региона, идентификујемо предности, шансе и слабости, те да дефинишемо правце развоја. Зато смо позвали најеминентније, најодговорније и најрелевантније представнике институција у региону, јер хоћемо да чујемо њихова искуства, и да  видимо гдје смо, гдје идемо и гдје треба да будемо за 10 година“, истакао је ректор Матаруга, додајући да је све ово од изузетног значаја, између осталог, и због тога што  је у току процедури усвајања стратегије развоја Универзитета.

У име Владе Републике Српске присутнима се обратио министар науке и технологије Јасмин Комић који је истакао да је стварање економије засноване на знању изазов сваке друштвене заједнице и императив будућег развоја и напретка  РС и њеног интегрисања у европске токове, као и да улагање у науку и истраживање није издвајање него улагање у будућност.

Говорећи о неопходности повезивања научних и образовних институција са привредом, министар Комић је нагласио да резултати научноистраживачког рада треба значајно да допринесу економском развоју  друштва у цјелини. Он је додао да је за остваривање стратешких циљева у домену науке и истраживања изузетно битно 
подстицање и јачање критерију за избор у научна звања као и стварање услова за квалитетан научно истраживачки рад.

Госте и учеснике конференције поздравио је и министар просвјете и културе Дане Малешевић који је изразио увјерење да ће  размјена искустава УНИБЛ са универзитетима у окружењу дати значајан допринос унапређењу квалитета рада ове високошколске установе, али и високог образовања у РС.

Наглашавајући  да су пред високообразовним институцијама бројни изазови  и задаци на стварању  претпоставки за одржив развој квалитетног високог образовања које је научноистраживачи орјентисано и усклађено са потребама друштвеног, економског и културног развоја РС, министар Малешевић је подсјетио да је тренутно у изради нови закон о виском образовању и унапријед захвалио гостима и учесницима конференције што ће својим излагањима и дискусијама дати допринос дефинисању бољих рјешења у закону.

Након поздравних обраћања услиједило је уводно излагање ректора Матаруге на тему: 
„Универзитет у Бањој Луци – данас и сутра“. Таком презентације на наведену тему ректор је дао пресјек стања високог образовања у РС и БиХ, те се осврнуо на основне показатеље развоја Универзитета у Бањој Луци, са акцентом на научноистраживачкој дјелатности, учешћу у пројектима, објављивању радова запослених  у међународно признатим часописима и сл.

Говорећи о стратешким циљевима развоја УНИБЛ дефинисаним и Стратегијом развоја Универзитета за период 2017-2025.  ректор је  нагласио да Универзитет у Бањој Луци у будућности види као универзитет који је препознатљив по научноистраживачкој изврсности, који користи најбоље педагошке праксе у процесу образовања студената, остварује динамичну међународну сарадњу, развија предузетничку културу, поуздан је партнер привреди и тежи моделу самоодрживог финансирања.

Рад конференције настављен је кроз два панела. У оквиру првог панела  под називом „Унапређење квалитета научноистраживачког и наставног рада у земљама региона“, излагања су имали ректор Универзитета у Београду академик Владимир Бумбаширевић и ректор Универзитета у Новом Саду проф. др Душан Николић.

Говорећи на тему ,,Истраживање у основи високог образовања'', ректор Владимир Бумбаширевић је на примјеру Универзитета у Београду, једним од 300 најбољих универзитета у свијету и уједно најбоље рангираном универзитету у региону, појаснио који су све фактори допринијели тако високом позиционирању овог универзитета. Међу тим факторима свакако су улагања у истраживачку инфраструктуру, строжи критеријуми за избор наставника и обавезно публиковање резултата докторских дисертација и докторске студије, богата међународна сарадња и учешће у бројним пројектима, као и чињеница да је у међународним часописима публиковано око 4000 радова са афилијацијом Универзитета у Београду , те да у његовом саставу дјелује 11 еминентних научних института, истакао је ректор Бумбаширевић.

Ректор Универзитета у Новом Саду проф. др Душан Николић у свом излагању се базирао на трансфер знања из високог образовања у привреду  на примјеру Универзитета у Новом Саду, јер је управо то сегмент који издваја Новосадски универзитет не само у региону и Европу, него и свијету. О томе између осталог говори и податак да је под окриљем  Универзитету у Новом Саду основан изузетно велики број старт-ап компанија које запошљавају преко 10 хиљада бивших студената, да тренутно ради 140 таквих фирми, те да многе од њих остварују вишемилионску добит, навео је ректор Николић у свом излагању. 

Током панела „Функционална организација и различити модели финансирања високошколских установа“ излагања су имали: проректор и генерални секретара Универзитета у Љубљани проф. др Горан Турк и Михаела Бауман-Подојтершек, те проректор Свеучилишта у Загребу проф. др Миљенко Шимпрага.

Говорећи о истраживачкој компоненти на Универзитет у Љубљани и њеном доприносу финансијској стабилности овог универзитета, проректор Турк је нагласио да је једна од највећих компаративних предности овог универзитета  бројност научника и истраживача, као и пројеката у којима учествују. Наиме, на овом универзитету активно је 4027 истраживача, одкојих су 412 младиистраживачи, док је реализовано  или се реализује 650 пројеката заиндустријуидругеинституцијама.

Универзитет у Љубљани је укључен у 174 истраживачкихпрограмаи 480, углавном међународних истраживачкихпројеката, што је од изузетног значаја када је ријеч о финансирању научноистраживачког рада на Универзитету.  О томе који су други начини и модели финансирања Универзитета у Љубљани више је говорила гђа Бауман-Подојтершек.

Проф. др Миљенко Шимпрага, проректор за иновације, трансфер технологије и комуникације Свеучилишта у Загребу у свом излагању осврнуо се на законску регулативу и хармонизацију  хрватскога високообразовног система са европским, али и на елементе образовања за будућност. Проректор је истакао да се улагање у образовање не односи само на материјално него и на улагање у нов приступ у којем се,међу осталим, подстиче пројектно учење и едукација о предузетништву, заштити и искориштавању интелектуалних творевина.

Подсјећајући да економски најнапредније земље свијета од најраније доби раде с дјецом на пројектном приступу и уче их да рјешавају конкретне проблеме, а не само да памте чињенице које ће брзо заборавити, проректор Шимпрага је нагласио да би већи постотак научника и истраживача који се баве примијењеним истраживањима доринио напретку хрватске привреде, а да је за успоставу комуникацијског канала између студената и привредних субјеката кључна повезница практични рад. 

Оба панела пратила је конкструктивна и корисна дискусија, током које су панелисти одговарали набројна питања наставника, сарадника и студената Универзитат у Бањој Луци.