МП-7 - Политички односи у БиХ

Спецификација предмета
Тип студија	Академске студије другог циклуса
Студијски програм	Политикологија
Назив	Политички односи у БиХ
Акроним	Статус предмета	Семестар	Фонд часова	Број ЕСПБ
МП-7	обавезан	2	4П + 2В	8.0
Наставници
Наставник (предавач)	проф. др Владе Симовић
Наставник/сарадник (вежбе)	проф. др Владе Симовић
Условљност другим предметима				Облик условљености
Уписан други семестар
Циљеви изучавања предмета
Предмет изучава сложене политичке односе и процесе у подијељеном и конфликтном друштву Босне и Херцеговине. У оквиру овог предмета анализирају се основне линије друштвених расцјепа у Босни и Херцеговини, прије свега њихов културно-историјски контекст. Ријеч је о примарно вјерском и националном сегментирању. Ове подјеле обликују партијски систем, а посљедично томе и најважније политичке односе, процесе и институције. Предмет објашњава политичке односе и процесе, као и политички систем Босне и Херцеговине, од средњовјековне државе Босне до савремене дејтонске Босне и Херцеговине. Посебан фокус је на односима, процесима и политичко-системским рјешењима насталим у протекла два вијека. На примјеру Босне и Херцеговине, предмет отвара бројна актуелна научна и друштвена питања везана за подијељена и конфликтна друштва, прије свега могућности њиховог опстанка, њихове либерализације и демократизације, и уопштено њихове политичке специфичности.
Исходи учења (стечена знања)
Студентима је омогућено да кроз активно слушање наставе усвоје одговарајуће знање о политичким односима и процесима у Босни и Херцеговини као примјеру савременог подијељеног друштва. Очекује се да студенти по завршетку слушања и полагања овог предмета стекну знање неопходно за даље истраживање Босне и Херцеговине и њој сличних друштава.
Садржај предмета
Садржај предмета по недјељама: 1. Политички односи и процеси, теоријска основа 2. Линије друштвених расцјепа у Босни и Херцеговини 3. Национално-религијски коријени првих партија у Босни и Херцеговини и Аустроугарско стимулисање подјела 4. Босна и Херцеговина у Вајмарском синдрому Прве и и једнопартијској диктатури Друге Југославије 5. Босна и Херцеговина у „Трећем таласу демократизације“ 6. Међународни мировни споразуми за Босну и Херцеговину и сузбијање центрифугалних тенденција у њеном подијељеном друштву 7. Асмиетрични национални федерализам и консоцијација без консензуса 8. Понављање градива из првог дијела (први колоквијум) 9. Карактер партија у постдејтонској Босни и Херцеговини 10. Карактер партијској система у постдејтонској Босни и Херцеговини 11. Центрипетални фактори у постдејтонској Босни и Херцеговини 12. Политички односи у Босни и Херцеговини и геополитика (Русија, САД, КИНА, УК и ЕУ) 13. Босна и Херцеговина у „доктрини шока“ и алтернативна рјешења 14. Република Српска послије 1995: Изазови и будућност; Пресјек политичког живота у Босни и Херцеговини 15. Понављање градива из другог дијела (други колоквијум)
Методе извођења наставе
Предвиђено је да се настава изводи кроз часове наставе и часове вјежби у складу са усвојеним академским календаром и распоредом одржавања наставе и вјежби за актуелни семестар у којем се они изводе.
Литература
Симовић, Владе (2019) Народ, партије и демократија у Босни и Херцеговини, Факултет политичких наука Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука Антић, Чедомир, Кецмановић, Ненад (2016) „Историја Републике Српске“, Недељник, Бања Лука Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини
Облици провере знања и оцењивање
Провјера знања ће да се врши током семестра, у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, кроз усмено испитивање у вријеме испитних рокова. Предиспитне обавезе се састоје из: два колоквијума (по 20 бодова), једног семинарског рада на задану тему (5 бодова) и уредног и активног похађања предмета (5 бодова). Кроз предиспитне обавезе студент може да се освоји највише 50 бодова. Завршни испит се обавља усмено и на њему се провјерава знање из цијелог градива. На завршном испиту је могуће остварити највише 50 бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог у оквиру свих елемената провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из завршног испита (максимално 50). За успјешно испуњење предметних обавеза, односно за стицање минималне пролазне оцјене (6), студент мора укупно освојити најмање 51 бод из предиспитних и испитних обавеза на предмету. Оцјена седам (7) одражава успјех од 61 до 70 бодова, оцјена осам (8) од 71 до 80 бодова, оцјена девет (9) од 81 до 90 бодова, а оцјена десет (10) од 91 до 100 бодова.