Навигација

МС-2 - Економска социологија

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије другог циклуса
Студијски програмСоциологија
НазивЕкономска социологија
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
МС-2обавезан13П + 2В6.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
Условљност другим предметимаОблик условљености
Циљеви изучавања предмета
Стицање фундаменталног и развојног знања из економске социологије, те социјалних импликација економских димензија глобализације, уз разумијевање значаја анализе друштвених односа и економских интереса.
Исходи учења (стечена знања)
Савладавањем овог предмета студент/киња ће бити оспособљен/а да: 1. влада стручном терминологијом неопходном за даље практично и примијењено усавршавање из области економске социологије. 2. влада фундаменталним и развојним знањима из економске социологије. 3. идентификује, опише и анализира проблеме везане за друштво и друштвене односе унутар економске димензије, однос између основних социјалних, политичких и економских институција, културних и економских процеса, индивидуалне и организационе умрежености, социјално и културно условљених неједнакости у раду, одмору и потрошњи. 4. примијени стечено знање у практичној и ефикасној анализи феномена везаних за међуповезаност друштва, привреде и економске акције.
Садржај предмета
1. Уводни час. Представљање програма, семинарских тема, подјела семинарских задужења. 2. Предмет и проблемска подручја економске социологије. 3. Класична и нова економска социологија. 4. Економска акција и актери у економском систему. 5. Однос друштвених и економских институција, држава и тржиште. 6. Институционалне промјене у процесу пост-социјалистичке трансформације. 7. Социјалне мреже – повезивање друштвених актера у економској сфери. 8. Интер-организацијске мреже. 9. Култура и економија – процеси двосмерне детерминације. 10. Тржиште рада и незапосленост. Неформална економија. 11. Финансијализација друштвеног живота. 12. Економске и друштвене неједнакости. Класне, родне и друге неједнакости у материјалном положају. 13. Потрошња, кућни рад и слободно време. 14. Социо-економске стратегије домаћинстава. 15. Детерминанте и показатељи одрживог развоја.
Методе извођења наставе
Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу. Консултације.
Литература
  1. 1. Swedberg, R. (2008). Načela ekonomske sociologije. Zagreb: Mate & Podgorica: CID. 2. Smelser, N. J. and Swedberg, R. (eds.) (2005). The Handbook of Economic Sociology (2nd edition). New York and Princeton: Russell Sage Foundation and Princeton University Press.
  2. 3. Babović, M. (2005). Socijalne mreže - povezivanje društvenih aktera u sferi ekonomskih aktivnosti. Sociologija, 47(4), 351-370. https://doi.org/10.2298/SOC0504351B 4. Streeck, W. (2008). Flexible markets, stable societies? No 08/6, MPIfG Working Paper, Max Planck Institute for the Study of Societies, https://EconPapers.repec.org/RePEc:zbw:mpifgw:086.
  3. 5. Davis, G.F., and Suntae K. (2015). Financialization of the Economy. Annual Review of Sociology 41: 203-221. 6. Dasgupta, B. (2013). Financialization, Labour Market Flexibility, Global Crisis and New Imperialism–A Marxist Perspective (Working Paper). Paris: Fondation Maison dessciences de l’homme. (dostupno na: https://shs.hal.science/halshs-00840831/document).
  4. 7. Milošević, B. (2011). Radne strategije domaćinstava u tranziciji post-ratnog društva - primer Republike Srpske. Sociološki pregled, 45(2), 169-192. https://doi.org/10.5937/socpreg1102169M. 8. Milanović, B. (2012). Bogataši i siromasi : kratka i neobična istorija globalne nejednakosti. Beograd: Službeni glasnik.
  5. 9. Federici, S. (2013). Kaliban i veštica. Žena, telo i prvobitna akumulacija. Beograd: Burevesnik. 10. von Puttkamer, J., Borodziej, W., & Holubec, S. (Eds.). (2019). From Revolution to Uncertainty: The Year 1990 in Central and Eastern Europe (1st ed.). Routledge. https://doi.org/10.4324/9781351140324
Облици провере знања и оцењивање
Провјера знања вршће се током семестра, у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, на завршном испиту, у вријеме редовних испитних рокова. Завршном испиту могу приступити сви студенти који су испунили предиспитне обавезе. Завршни испит се организује усмено. Предиспитне обавезе се састоје из два (2) колоквија - први у форми писменог рада на задату тему, односно семинарског рада (35 бодова) и други у форми приказа књиге (10 бодова), те уредног и активног похађања предмета (5 бодова). На предиспитним обавезама може се укупно остварити 50 бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из испита (максимално 50). У зависности од оствареног броја бодова коначна оцјена се формура према Правилима студирања на првом и другом циклусу студија на Универзитету у Бањој Луци.