1006 - Одабрана поглавља из архитектуре рачунарских система
| Спецификација предмета | ||||
|---|---|---|---|---|
| Тип студија | Академске студије другог циклуса | |||
| Студијски програм | Електроника и телекомуникације,Рачунарство и информатика | |||
| Назив | Одабрана поглавља из архитектуре рачунарских система | |||
| Акроним | Статус предмета | Семестар | Фонд часова | Број ЕСПБ |
| 1006 | обавезан | 1 | 2П + 2В | 6.0 |
| Наставници | ||||
| Наставник (предавач) | ||||
| Наставник/сарадник (вежбе) | ||||
| Условљност другим предметима | Облик условљености | |||
| Циљеви изучавања предмета | ||||
| Упознавање студената са основама рачунарских система и њихово оспособљавање за пројектовање централног процесора и реализацију једноставних асемблерских програма. | ||||
| Исходи учења (стечена знања) | ||||
| Студенти ће бити оспособљени да: познају основне појмове, стандарде и технологије из области рачунарских система, пројектују и реализују једноставне рачунарске структуре, разумеју концепт проточних процесорких структура, познају све елементе рачунарског система, програмирају рачунарски систем на асемблерском нивоу, пројектују систем комбинованим хардвер-софтвер приступом. | ||||
| Садржај предмета | ||||
| Увод (дефиниција структуре, једнопроцесорске и вишепроцесорске структуре, функционалне јединице, методи спрезања функционалних јединица). Пројектовање централног процесора (временски редослед сигнала, адресни режими, машински језик, опис процесора у VHDL језику, руковање процесором). Пројектовање меморије (RAM, DRAM, FLASH меморије, методи за повећање поузданости меморије, асоцијативне меморије, брзе меморије, скривене меморије, руковање меморијом). Улазно-излазни подсистем рачунарских система (методи и технике комуникације I/O подсистема са централним процесором, периферне јединице, руковање улазом-излазом). Преносни путеви између функционалних јединица (стандарди, ISA, PCI, итд). Рачунарски системи са више функционалних јединица. Локалне мреже као вишепроцесорске структуре. Примери пројектовања рачунарских структура помоћу VHDL (микроконтролер, ALU). Асемблерски језик. Макроасемблерски језик. Спрега машинапрограм. Примери практичног програмирања уређаја. | ||||
| Методе извођења наставе | ||||
| Предавања. Туторијали. Рачунарске вежбе. Консултације. Студенти похађају наставу, аудиторне вежбе и лабораторијске вежбе. | ||||
| Облици провере знања и оцењивање | ||||
| Стечено знање се проверава по завршетку семестра, када се у редовним испитним терминима организује полагање практичног дела. Испит се полаже уз коришћење рачунара и уз употребу литературе. Теорија се полаже кроз најмање два колоквијума, или усмено по положеном практичном делу испита. | ||||