Навигација

ПН20-28 - Основе Европске уније

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмПолитичке науке
НазивОснове Европске уније
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
ПН20-28обавезан53П + 1В6.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
Условљност другим предметимаОблик условљености
Циљеви изучавања предмета
Очекује се да студенти буду у стању разумјети основе на којима функционише Европска унија, њихово рефлектовање у државама чланицама и ефекте на приступајуће државе, као и нове изазове који се појављују пред интеграцијама, са циљем да могу активно да се укључе у процесе међународног повезивања који стоје пред БиХ и РС.
Исходи учења (стечена знања)
Цијенимо да ће овај предмет дати значајан допринос сагледавању цјелокупне слике уједињења Европе ради обезбјеђивања економског раста и јачања способности конкуренције у односу на друге велике привреде на свјетској сцени. Снага Европске уније произилази из њене способности да заједнички дјелује на основу одлука које доносе демократске институције: Европски савјет, Европски парламент, Савјет министара Европске уније, Европска комисија, Суд правде Европске уније и остала тијела. Студенти ће се упознати са настанком и развојем процеса европског уједињавања кроз неколико етапа проширења, те са институционалним системом европске конструкције заснованог на функционалној сарадњи различитих институција које дјелују у сложеном систему повезаних процеса ради остваривања интеграције. Студенти ће моћи разумјети димензије постојећег стања у Европској унији те ће праћењем и анализом услова који владају европским интеграционим процесом моћи препознати потенцијале, предности и перспективе уједињења и даљег ширења како на нивоу Уније тако и за регион Западног Балкана.
Садржај предмета
Жан Моне и Европски покрет; Маршалов план и Европска интеграција; Шуманов план; ЕЗУЧ; ЕЕЗ И ЕУРОАТОМ; Покушаји стварања Европске одбрамбене заједнице и политичке заједницe; Криза празне столице; Луксембуршки компромис; Спријечавање чланства Велике Британије; Прво проширење Европске заједнице; Самит у Паризу 1974.; Европски монетарни систем; Британско буџетско питање; Програм јединственог тржишта; Јединствени европски акт; Медитеранско проширење Европске заједнице Економска интеграција и геополитичке промјене; План Жака Делора у стварању Економске и монетарне уније; Уједињење Њемачке и Европска унија; Уговор из Мастрихта; Проширење Европске уније из 1995. године; Европски економски простор (ЕФТА); Од Европског економског простора до приступања Европској унији; Проширење из 2004. године; Критеријуми из Копенхагена и Мадрида; Проширење из 2007. године; Хрватска као чланица Европске уније; Земље Западног Балкана и Европска унија; Поступак од подношења захтјева за чланство до потписивања уговора о приступању; Услови за проширење, поступак и стратегија проширења Европске уније; Уговор из Амстердама; Уговор из Нице; Нацрт Уговора о уставу за Европу из 2004. године и његово одбијање на референдумима у Француској и Холандији; Лисабонски уговор; Излазак Велике Британије из ЕУ; Надлежности европских институција; Буџет Европске уније (поступак усвајања буџета);Извори права Европске уније;
Методе извођења наставе
Настава ће се изводити представљањем тема, дискусијом о питањима из обрађене материје и читањем заданих материјала, те анализом случајева, проблемским дискусијама, дебатом и презентацијом семинарских радова на часовима вјежби. Битна обавеза свих студената јесте редовно похађање наставе, читање материјала и активност на часовима као и писање предиспитних обавеза.
Литература
  1. Дезмон Динан: Све ближа унија, увод у европску интеграцију, Београд, Службени Гласник, 2009.
  2. Драгољуб Тодић; Владимир Грбић; Мирослав Антевски: Придруживање Европској унији и одрживи развој, Београд, 2014.
  3. Мирослав Прокопијевић: Европска унија – увод, Службени гласник Београд, 2009.
  4. Мања Ђурић Џакић: Организациона структура и рад Савјета Европске уније, Бања Лука, 2021.
  5. Мишел Фуше: Европска унија пола века касније: стање и сценарији обнове, Службени Гласник Београд, 2009.
Облици провере знања и оцењивање
Провјера знања ће се вршити током семестра, у виду предиспитних обавеза, кроз два колоквијума, писање и одбрану семинарског рада, активност на часовима вјежби те по завршетку семестра, у оквиру усменог испита из цијелог градива, у вријеме редовних испитних рокова.