ПН20-28 - Основе Европске уније
Спецификација предмета | ||||
---|---|---|---|---|
Тип студија | Академске студије првог циклуса | |||
Студијски програм | Политичке науке | |||
Назив | Основе Европске уније | |||
Акроним | Статус предмета | Семестар | Фонд часова | Број ЕСПБ |
ПН20-28 | обавезан | 5 | 3П + 1В | 6.0 |
Наставници | ||||
Наставник (предавач) | ||||
Наставник/сарадник (вежбе) | ||||
Условљност другим предметима | Облик условљености | |||
Циљеви изучавања предмета | ||||
Очекује се да студенти буду у стању разумјети основе на којима функционише Европска унија, њихово рефлектовање у државама чланицама и ефекте на приступајуће државе, као и нове изазове који се појављују пред интеграцијама, са циљем да могу активно да се укључе у процесе међународног повезивања који стоје пред БиХ и РС. | ||||
Исходи учења (стечена знања) | ||||
Цијенимо да ће овај предмет дати значајан допринос сагледавању цјелокупне слике уједињења Европе ради обезбјеђивања економског раста и јачања способности конкуренције у односу на друге велике привреде на свјетској сцени. Снага Европске уније произилази из њене способности да заједнички дјелује на основу одлука које доносе демократске институције: Европски савјет, Европски парламент, Савјет министара Европске уније, Европска комисија, Суд правде Европске уније и остала тијела. Студенти ће се упознати са настанком и развојем процеса европског уједињавања кроз неколико етапа проширења, те са институционалним системом европске конструкције заснованог на функционалној сарадњи различитих институција које дјелују у сложеном систему повезаних процеса ради остваривања интеграције. Студенти ће моћи разумјети димензије постојећег стања у Европској унији те ће праћењем и анализом услова који владају европским интеграционим процесом моћи препознати потенцијале, предности и перспективе уједињења и даљег ширења како на нивоу Уније тако и за регион Западног Балкана. | ||||
Садржај предмета | ||||
Жан Моне и Европски покрет; Маршалов план и Европска интеграција; Шуманов план; ЕЗУЧ; ЕЕЗ И ЕУРОАТОМ; Покушаји стварања Европске одбрамбене заједнице и политичке заједницe; Криза празне столице; Луксембуршки компромис; Спријечавање чланства Велике Британије; Прво проширење Европске заједнице; Самит у Паризу 1974.; Европски монетарни систем; Британско буџетско питање; Програм јединственог тржишта; Јединствени европски акт; Медитеранско проширење Европске заједнице Економска интеграција и геополитичке промјене; План Жака Делора у стварању Економске и монетарне уније; Уједињење Њемачке и Европска унија; Уговор из Мастрихта; Проширење Европске уније из 1995. године; Европски економски простор (ЕФТА); Од Европског економског простора до приступања Европској унији; Проширење из 2004. године; Критеријуми из Копенхагена и Мадрида; Проширење из 2007. године; Хрватска као чланица Европске уније; Земље Западног Балкана и Европска унија; Поступак од подношења захтјева за чланство до потписивања уговора о приступању; Услови за проширење, поступак и стратегија проширења Европске уније; Уговор из Амстердама; Уговор из Нице; Нацрт Уговора о уставу за Европу из 2004. године и његово одбијање на референдумима у Француској и Холандији; Лисабонски уговор; Излазак Велике Британије из ЕУ; Надлежности европских институција; Буџет Европске уније (поступак усвајања буџета);Извори права Европске уније; | ||||
Методе извођења наставе | ||||
Настава ће се изводити представљањем тема, дискусијом о питањима из обрађене материје и читањем заданих материјала, те анализом случајева, проблемским дискусијама, дебатом и презентацијом семинарских радова на часовима вјежби. Битна обавеза свих студената јесте редовно похађање наставе, читање материјала и активност на часовима као и писање предиспитних обавеза. | ||||
Литература | ||||
| ||||
Облици провере знања и оцењивање | ||||
Провјера знања ће се вршити током семестра, у виду предиспитних обавеза, кроз два колоквијума, писање и одбрану семинарског рада, активност на часовима вјежби те по завршетку семестра, у оквиру усменог испита из цијелог градива, у вријеме редовних испитних рокова. |