С20-7 - Социолошка теорија I
Спецификација предмета | ||||
---|---|---|---|---|
Тип студија | Академске студије првог циклуса | |||
Студијски програм | Примијењена социологија | |||
Назив | Социолошка теорија I | |||
Акроним | Статус предмета | Семестар | Фонд часова | Број ЕСПБ |
С20-7 | обавезан | 2 | 3П + 1В | 6.0 |
Наставници | ||||
Наставник (предавач) | ||||
Наставник/сарадник (вежбе) | ||||
Условљност другим предметима | Облик условљености | |||
Нема | Нема | |||
Циљеви изучавања предмета | ||||
Стицање основног академског знања о класичним социолошким теоријама. | ||||
Исходи учења (стечена знања) | ||||
Савладавањем градива из овог предмета студент ће бити: Упознат са теоријским и појмовним парадигмама и дискурсима у првој и другој фази историјског развоја социологије (од Конта до Диркема те од Диркема до Фукоа); Оспособљен да влада појмовним апаратом сваке појединачне теоријске парадигме; Оспособљен да примјењује стечена теоријска знања у разумијевању, анализи и критици свакодневних друштвених појава и процеса. | ||||
Садржај предмета | ||||
Историјски развој социологије (позитивистичка, социологистичка и симболичка фаза) • Структура социолошке науке (универзална, општа, теоријска и појмовна парадигма) • Позитивистичка теорија Огиста Конта • Еволуционистичка теорија Херберта Спенсера • Материјалистичке теорије друштва (Морган, Маркс, Енгелс) • Формализам у социологији (Зимел, Фон Визе, Тенис) • Психолошке теорије друштва (Фројд, Фром, Ле Бон) • Теоријски систем Макса Вебера • Социологистичка теорија Емила Диркема • Дубинска социологија Жоржа Гурвича • Цикличне теорије друштва (Сорокин, Шпенглер, Берђајев, Тојнби) • Функционалистичке и неофункционалистичке теорије друштва (Парсонс, Мертон, Малиновски, Браун, Луман) • Теорија елита (Парето, Моска, Рајт Милс) • Теорије конфликта (Козер, Дарендорф) • Структурализам (Алтисер, Пуланцас) | ||||
Методе извођења наставе | ||||
Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Интерактивно учење по групама. Приказивање видео метеријала и документарних филмова. Семинари из литературе. Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу. Консултације. | ||||
Литература | ||||
| ||||
Облици провере знања и оцењивање | ||||
Провјеравање знања и утврђивање колико су студенти активни у настави врши се током читавог семестра. Знање се провјерава помоћу два колоквија, а активност студената се исказује кроз писање семинарских радова, уредно похађање наставе, учешће у дебатама, припрему презентација и кроз друге облике креативног учешћа у наставном процесу. На тај начин студенти испуњавају предиспитне обавезе кроз које могу да стекну 50 бодова (два колоквија по 20 бодова, семинарски рад 5 бодова те уредно и активно похађање наставе 5 бодова). Завршни испит обавља се усмено и на њему се провjерава знање из цијелог градива, а носи највише 50 бодова. Коначна оцјена се изводи сабирањем бодова из предиспитних обавеза и бодова са испита. | ||||
Посебна назнака | ||||
Нема назнаке |