Н-10 - Основе права
| Спецификација предмета | ||||
|---|---|---|---|---|
| Тип студија | Академске студије првог циклуса | |||
| Студијски програм | Новинарство и комуникологија | |||
| Назив | Основе права | |||
| Акроним | Статус предмета | Семестар | Фонд часова | Број ЕСПБ |
| Н-10 | обавезан | 2 | 3П + 1В | 5.0 |
| Наставници | ||||
| Наставник (предавач) | ||||
| Наставник/сарадник (вежбе) | ||||
| Условљност другим предметима | Облик условљености | |||
| Уписан други семестар | Услови похађања предмета и полагања испита из предмета ближе су дефинисани у Одлуци о праћењу и вредновању рада студената у школској 2013/2014. години Факултета политичких наука. | |||
| Циљеви изучавања предмета | ||||
| Предмет се састоји из двије генерички неодвојиве цјелине државе и права, које, како практично, тако и теоријски чине јединствену научну област. Предмет има за циљ упознавање студената са основама теорије државе и теорије права. У оквиру наставних часова посебна пажња ће се обратити на узајамност и међусобну условљеност ове двије цјелине у државноправном и друштвеном поретку уопште, при чему ће студент користити теоријска и методолошка знања, како би самостално могао проучавати поједине аспекте ове сложене и, надасве значајне цјелине. | ||||
| Исходи учења (стечена знања) | ||||
| Исход предмета је стицање знања из области државе и права. Студенти треба да се упознају са појмом, најзначајнијим карактеристикама, елементима и облицима државе и државних облика и уопште природом државе као правно-политичке организације, модерном државом и савременим државним тенденцијама - основним појмовима теорије права: правни поредак, правна норма, правни акти, извори права, правни односи, примјена, важење и тумачење права, начело законитости, као и са природом, основим карактеристикама и системом права уопште. Један од битних исхода је и савладавање правног и социолошког методолошког приступа у изучавању предмета уопште. | ||||
| Садржај предмета | ||||
| Предмет Основе права се изучава активно у току семестра у оквиру петнаест наставних јединица које су класификоване на сљедећи начин: 1. Претходни појам државе 2. Држава као правна и политичка организација; државa, правo и политика 3. Структурални појам државе 4. Државноправни поредак и државна организација 5. Државни облици: облици владавине и облици државног уређења 6. Државни облици: облици политичког поретка и облици државне власти 7. Савремене тенденције развоја државе 8. Појам права и појам нормативног поретка 9. Правна норма; појам, врсте и елементи 10. Правни акти; појам, врсте и елементи 11. Извори права; материјални, формални и идејни 12. Правни односи; појам и елементи 13. Појам правног субјективитета; субјекти права 14. Појам примјене права и тумачење права 15. Појам и елементи система права | ||||
| Методе извођења наставе | ||||
| Настава и вјежбе у оквиру предмета ће се изводити представљањем тема и интерактивном комуникацијом са студентима, у оквиру питања из материје, према наставном плану и програму. Излагање заданих материјала, писање колоквијума те реализација конкретних тема, обухватајући предиспитне обавезе, биће обједињено фондом часова. Обавезе студената су одређене према циљу предемета и обухватају: редовно похађање наставе, учествовање у предвиђеним дискусијама, реализовање радова сходно задатој теми као и приступање општим тестовима знања. Да би стекао услов за овјеру уредног похађања предмета, студент(ица/киња) може укупно изостати највише три недјеље, односно 20% наставе из предмета. За студенте који касне на час више од десет минута или који час напусте десет и више минута раније сматраће се да нису присуствовали том часу. Радна дисциплина се мора одржавати у току извођења наставе и вјежби. Мобилни телефони увијек морају бити искључени у току извођења радног часа. Одговорни наставник или сарадник обавезни су удаљити са часа студенте који се не придржавају правила студирања прописаних актима Факултета и Универзитета. | ||||
| Литература | ||||
| ||||
| Облици провере знања и оцењивање | ||||
| Студентски рад ће се вредновати у току семестра оцјењивањем: 1. колоквијума, 2. израђених семинарских радова, те праћењем 3. активног похађања наставе, а на основу чега ће студент/киња добијати предиспитне бодове. Један колоквијум носи максимално 20 бодова, израда семинарског рада максимално 5 бодова и активно похађање наставе максимално 5 бодова. По завршетку семестра студент/киња ће бити коначно оцијењени у оквиру завршног усменог испита, у вријеме редовних испитних рокова. Завршни испит обавља се усмено и на њему се провјерава знање из цијелог градива. Завршни испит носи највише 50 бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из испита (максимално 50). За успјешно испуњење предметних обавеза, односно за стицање минималне пролазне оцјене (6), студент мора укупно освојити најмање 51 бод из предиспитних и испитних обавеза на предмету. Оцјена седам (7) одражава успјех од 61 до 70 бодова, оцјена осам (8) од 71 до 80 бодова, оцјена девет (9) од 81 до 90 бодова, а оцјена десет (10) од 91 до 100 бодова. Бодови из предиспитних обавеза вриједе на свим испитним терминима у текућој школској години. | ||||