Навигација

С20-13 - Социолошка теорија II

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмПримијењена социологија
НазивСоциолошка теорија II
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
С20-13обавезан33П + 1В6.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
Условљност другим предметимаОблик условљености
Положен испит и Социолошке теорије 1Положен испит и Социолошке теорије 1
Циљеви изучавања предмета
Стицање основног академског знања о савременим социолошким теоријама.
Исходи учења (стечена знања)
Савладавањем градива из овог предмета студент ће бити: Упознат са теоријским и појмовним парадигмама и дискурсима у трећој фази историјског развоја социологије (од Фукоа до данас); Оспособљен да влада појмовним апаратом сваке појединачне теоријске парадигме; Оспособљен да примјењује стечена теоријска знања у разумијевању, анализи и критици свакодневних друштвених појава и процеса.
Садржај предмета
Теорија дискурзивне праксе Мишела Фукоа • Теорија деконструкције Жак Дериде • Теорија комуникативног дјелања Јиргена Хабермаса • Симболички интеракционизам (Блумер, Гофман) • Етнометодологија (Гарфинкел, Даглас, Полнер) • Феноменолошка социологија (Шиц, Бергер, Лукман) • Рационалистичке теорије: Теорија размјене (Хоманс); Теорија рационалног избора (Колмен, Елстер); Методолошки индивидуализам Рејмона Будона • Теорија праксе Пјера Бурдијеа • Феминистичка социологија (Бовоар, Бернард, Оукли, Смит) • Теорија рефлексивне модерности Ентони Гиденса • Теорија симулације Жан Бодријара • Постмодернистичка теорија Жан Франсоа Лиотара • Теорија флуидности Зигмунда Баумана • Теорија умреженог друштва Мануела Кастелса • Биополитичка теорија Ђорђиа Агамбена
Методе извођења наставе
Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Интерактивно учење по групама. Приказивање видео материјала и документарних филмова. Семинари из литературе. Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу. Консултације.
Литература
  1. Лалман, М. (2002). Историја социолошких идеја. Београд: Завод за уџбенике. • Рицер, Џ. (2009). Савремена социолошка теорија и њени класични корени. Београд: Службени гласник (одабрани дијелови). • Спасић, И. (1998). Интерпретативна социологија. Београд: Завод за уџбенике (одабрани дијелови).
Облици провере знања и оцењивање
Провјеравање знања и утврђивање колико су студенти активни у настави врши се током читавог семестра. Знање се провјерава помоћу два колоквија, а активност студената се исказује кроз писање семинарских радова, уредно похађање наставе, учешће у дебатама, припрему презентација и кроз друге облике креативног учешћа у наставном процесу. На тај начин студенти испуњавају предиспитне обавезе кроз које могу да стекну 50 бодова (два колоквија по 20 бодова, семинарски рад 5 бодова те уредно и активно похађање наставе 5 бодова). Завршни испит обавља се усмено и на њему се провjерава знање из цијелог градива, а носи највише 50 бодова. Коначна оцјена се изводи сабирањем бодова из предиспитних обавеза и бодова са испита.
Посебна назнака
Нема