Основни принципи управљања водама

Упознавање са основним елементима природног и друштвеног окружења и начином њиховог утицаја на систем вода. Такође,студент се упознаје са системом управљања водама и начином његовог функционисања.

Савладавањем градива предмета студент треба да:
-разумије систем вода и у њему лоцира мјесто и значај свог рада у његовом оквиру
-сагледа могуће консталације, механизме и инструкције управљања водама и припреми се за учешће у њиховој припреми или мониторингу

I. Уводно предавање и упознавање са циљем и исходима учења
II. Статус и значај воде као природног ресурса
III. Економски и социјални оквири за управљање водама
IV. Природни оквири
V. Циљеви управљања водама
VI. Инструменти управљања водама
VII. Одрживо и адаптивно управљање водама
VIII. Систем вода
IX. Поједине функције и активности
X. Улога глобалних, регионалних и локалних институција и механизама
XI. Свјетски трендови
XII. Климатске промјене и воде
XIII. Мониторинг вода
XIV. Директиве Европске уније везане за воду
XV. Стање у нашој земљи
XVI. Завршни испит
XVII. Овјера семестра и упис оцјена
XVIII–XXI. Допунске консултације/настава и поправни испитни рок

1. Владисављевић Ж., О водопривреди, Грађевинска књига, Beograd, 1969.

2. Институт за водопривреду„Јарослав Черни“,Водопривредна основа Републике Србије Министарства за пољопривреду и шумарство2013

3. Ђорђевић Б,Водопривредни системи, Грађевинска књига, Beogred, 1990.

4. Вучијак, Б., Ћерић, А., Силајџић, И., Миджић Куртагић, С. (2011). Вода за живот: Основе интегралног управљања водним ресурсима. Институт за хидротехнику Грађевинског факултета у Сарајеву д.д., Сарајево.

Похађање наставе: 5 бодова
Активност на настави: 5 бодова
Семинарски рад: 10 бодова
Колоквијум I и II: 15+15 бодова
Завршни испит: 50 бодова
Укупно: 100 бодова

Настава се изводи виду предавања и аудиторних вежби. На предавањима се излаже теоретски дио градива док се на вежбама раде задаци – практични примјери из одређених области које прате предавања. Поред предавања и вјежби редовно се одржавају и консултације.
Семинарски радови се израђују по групама које одреди предметни професор, док су одбране семинарских радова аудиторне у терминима за вјежбе. Колоквијуми се састоје из теоријског и рачунског дијела који се могу се полагати писмено у току семестра у коме се изводи настава.