Вријеме је да школујемо кадрове који се траже

Досадашња уписна политика на факултетима била је најчешће подређена жељама наставног кадра, а у доброј мјери њу је креирала и актуелна политика. Не можемо више школовати кадрове који ће годинама чекати запослење. Долази вријеме када се морамо окретати ономе што се зове тржиште рада и у складу с њим усклађивати нашу уписну политику.Ово је у разговору за "Глас Српске" нагласио ректор Универзитета у Бањој Луци др Станко Станић, који је у четвртак поново изабран на ту функцију.

Како оцјењујете актуелни материјални и друштвени положај Универзитета у Бањој Луци?

СТAНИЋ: Од 2000. до 2006. године имали смо доста финансијских и других проблема. У том периоду у буџету нисмо имали ни фенинга за материјалне трошкове, а оним што смо добијали нисмо могли подмирити ни трошкове текућег пословања. На сву срећу, то вријеме је иза нас. У буџету за ову годину први пут су нам признати материјални трошкови, а наставници и асистенти су добили и веће плате. Истина, са запосленим у администрацији то није случај. Њихова укупна примања (основна плата, регрес, топли оброк, превоз...) нешто су лошија него у 2007. години. Све у свему, материјални и друштвени положај Универзитета је све бољи.

Па ипак, иако су професори нешто боље плаћени, многи и даље предају на јавним и приватним факултетима у РС и Федерацији БиХ?

СТAНИЋ: Нажалост, то је тачно. Око двадесетак наших професора предаје на другим приватним и јавним факултетима. Кад би се досљедно поштовао Закон о раду, они не би могли да раде на конкурентској установи без сагласности послодавца. До прије годину дана послодавац је био факултет. Сада је то Универзитет. Од наредне школске године то ће бити ријешено. На другом факултету моћи ће се радити само на основу одлуке надлежног органа и сагласности послодавца.

Ове године у републичком буџету за Универзитет у Бањој Луци издвојено је 28.632.000 марака. Да ли је то довољно за остваривање програмских обавеза Универзитета?

СТAНИЋ: Иако смо добили више него лани, плашим се да то неће бити довољно. Закон о платама дао је више права већини запослених. Због тога сада немамо довољно новца за плате. Срећа је што постоје одговарајуће резерве и што Министарство просвјете тај проблем рјешава у ходу. У овом моменту не могу рећи да ли ће буџетска средстава бити довољна, али вјерујем да ћемо се ипак некако уклопити.

Република Српска нема стратегију развоја високог образовања. Да ли постоји стратегија развоја Универзитета?

СТAНИЋ: Нажалост, немамо стратегију развоја високог образовања. У ствари, имамо је још из времена када је министар просвјете био проф. Гојко Савановић. Вријеме је учинило своје, тако да она данас није актуелна. У неколико наврата упућивали смо иницијативу ресорном министарству да заједно радимо на изради стратегије. Она би требало да проистекне из Стратегије развоја РС. Дилема је да ли прво радити стратегију развоја појединих области привреде и друштвених дјелатности, па тек онда збирну за Републику Српску.

То не значи да Универзитет не може да ради своју. Он је мора радити, без обзира на то да ли постојала стратегија развоја високог образовања РС. Имамо стратегију која покрива претходни период и ову годину, али промјене у области високог образовања су тако брзе да ни и она није више актуелна. Прије мјесец дана кренули смо у посао који треба да резултира утврђивањем стратегије развоја Универзитета. У прољеће 2009. године тај документ би требало да буде завршен.

Какве обавезе има Универзитет према оснивачу? Шта значи аутономија Универзитета и у чему се она данас огледа?

СТAНИЋ: Наша обавеза према оснивачу (РС) је да образујемо високостручне кадрове свих профила. То треба да радимо на најквалитетнији начин и са највећим нивоом одговорности сваког наставника и асистента. Обавеза је, такође, да се са својим кадровима и опремом укључујемо у истраживачки рад и нудимо одговоре на питања која стоје пред Републиком Српском.

Што се тиче аутономије, она се огледа у праву Универзитета да самостално, без уплива политике, доноси студијске програме, бира наставнике и сараднике, креира пословну политику, доноси планове развоја, бира органе Универзитета. По Закону о високом образовању, оснивач нема право да намеће рјешења која не би била у интересу академске заједнице. Најкраће, имамо одговорност и обавезу да креирамо политику у високом образовању у интересу Републике Српске.

У посљедње вријеме мало се говори о болоњском процесу. Да ли је то завршена прича и колико се у њу уклопио Универзитет?

СТAНИЋ: У праву сте. Не, то није завршена прича. Она ће формално бити завршена 2010. То је година када ће се правити анализа о стању на универзитетима држава потписница Болоњске декларације.

Болоњска деклерација је прихваћена и уграђена у Закон о високом образовању РС. Почела је и њена примјена кроз студијске групе. Истина, сви болоњски принципи још нису имплементирани. Не зато што нећемо, већ зато што је то процес. Потребно је вријеме да промијенимо "чип" у нашем мозгу. A он се декларацијом не може промијенити за седмицу, мјесец или годину. Треба да кажемо: ово како смо радили није било добро. Користимо позитивна искуства других и прихватимо шта је добро. Из године у годину "Болоњу" све више освајамо и ревносније спроводимо њене принципе. Сигуран сам да ће 2010. године Универзитет добити добру оцјену.

Јавни универзитети су добили озбиљну конкуренцију у приватним. Како гледате на ту конкуренцију?

СТAНИЋ: На конкуренцију гледам позитивно. Она ће сваког нашег професора и асистента натјерати да размишља како ради. Да ли довољно времена посвећује студентима и да ли се довољно припрема за наставу, да га не би прегазило вријеме или да му студенти не би дали негативну оцјену. Aко постоји здрава конкуренција, ако у тој конкуренцији има добрих професора и асистената, а има, сваки наш наставник ће размишљати о томе да му приликом реизбора мјесто може преузети неко други са приватног или јавног универзитета.

Чује се и да асистенти оцјењују студенте. Колико има истине у томе и да ли су они овлашћени да то чине?

СТAНИЋ: Према Закону о високом образовању, асистент може да учествује у реализацији испитног рока, али тек као сарадник. Он нема право да оцјењује радове, испитује студента и даје оцјене. Нажалост, има злоупотреба. Поједини декани су дозволили асистентима да оцјењују студенте и ту појаву морамо енергично спречавати. То је противзаконито. Инспекција провјерава наводе студената који тврде да је таквих појава било на Aкадемији умјетности и на Филозофском факултету (Одсјек за енглески језик). Обавили смо разговоре са деканима ових факултета и та појава мора бити елиминисана.

Универзитет је наставно-научна установа. Колико су наука и истраживачки рад присутни на Универзитету?

СТAНИЋ: Наука и наставно-истраживачки рад су све више присутни на Универзитету. Са нормализацијом услова рада  стварају се боље претпоставке за бављење научноистраживачким радом. Из године у годину Универзитет има све више пројеката на основу којих обезбјеђује и додатне приходе. Бављење научноистраживачким радом је наша законска обавеза и једна од двије равноправне функције Универзитета. Aко бисмо се свели само на наставу, онда бисмо били висока школа. Универзитет треба да буде сретни спој научноистраживачког рада и наставе. Наставници који се баве научноистраживачким радом сазнања треба да инкорпорирају у наставне планове и програме и да са њима упознају студенте у редовној настави и на консултацијама.

Како Универзитет стоји са кадровима? Има ли, на примјер, довољно верификованих наставника за студије журналистике?

СТAНИЋ: Студијски програм журналистике се стабилизује. Са општим дисциплинама на том студију, које покривају професори са наших факултета, одсјек кадровски доста солидно стоји и испуњава услове из Уредбе за рад и упис студената. Па ипак, не искључујем могућност да се већ ове године изађе са приједлогом да неки студијски програми, који не испуњавају неки од услова из Уредбе, не уписују нову генерацију студената од академске 2008/2009. године.

Колико су признате дипломе бањолучког Универзитета у земљама окружења и Европске уније?

СТAНИЋ: БиХ је потписница Болоњске декларације, којом се генерално рјешава питање покретљивости кадрова са универзитета, без обзира на то у којој држави се он заврши. Они имају право да се запосле било гдје у Европи. Да би Болоњска декларација била потпуно примјењива, мора се добити пролазна оцјена о спровођењу принципа. Када се она добије, неће се постављати питање нострификације диплома са нашег Универзитета. До тада ће то ићи класичним системом. То значи да кад наш академац оде у неку европску земљу, иде поступак нострификације. Он треба да прибави све информације о наставном плану и програму, садржају, оцјенама... Надлежни орган високошколске установе или министарство те земље доноси одлуку да ли се диплома признаје или не.

Колико су студенти укључени у рад Универзитета и кроз које органе?

СТAНИЋ: Према новом Закону о високом образовању, студенти су равноправни ученици наставног процеса на Универзитету. Закон им даје право и обавезу да буду активно укључени у све оно што се дешава на факултетима: да буду активни учесници наставног процеса и да дају оцјену квалитета наставног процеса за сваког асистента и сваког сарадника. Они су чланови научно-наставних вијећа факултета и Сената, а преко студентског парламента учествују у раду Управног одбора Универзитета. Према томе, студенти су се вратили у органе Универзитета. Вјерујем да ће својим активним и ревносним радом, и учешћем у наставном процесу, допринијети његовом даљем развоју.

Да ли је утврђена уписна политика и план уписа за академску 2008/2009. годину?

СТAНИЋ: Управо је у току њено утврђивање. Остало је да се усагласе неки детаљи. У сваком случају, врло брзо ће бити предложена Влади на усвајање.

                                                               
Лична карта Универзитета

 Како, у најкраћем, представити Универзитет у Бањој Луци?

СТAНИЋ: Универзитет у Бањој Луци основан је 7. новембра 1975. године. У вријеме оснивања имао је пет факултета: Електротехнички, Технолошки, Машински, Правни и Економски. Медицински факултет основан је 1978. године. Универзитет данас има 13 факултета, на којима студира око 17.000 студената. На 50 наставних програма наставу изводи 1.080 наставника и асистената. До сада је дипломирало преко 14.000 студената, 410 специјалиста, 326 магистра и 158 доктора наука. Универзитет је издао 3.315 научних и 1.200 стручних радова, 345 критика и 606 књига. Члан је ЕУA.
Квалитетнија настава

 На приватне факултете уписује се све већи број студената. Очекујете ли да би то могло довести до технолошког вишка наставника на Универзитету?

СТAНИЋ: Не очекујем да ће до тога доћи. Материјални статус наше просјечне породице још увијек је такав да не може плаћати трошкове школовања на приватним универзитетима. Из тог разлога већина популације која завршава средње школе ићи ће према државним универзитетима, на којима су мањи трошкови школовања. Осим тога, ниво наставног процеса на јавним универзитетима је сигурно виши него на приватним. У томе нема никакве дилеме. Због тога се неће десити, бар у догледно вријеме, да ћемо имати вишак наставног кадра.