Свечано промовисани доктори наука

Свечана промоција 13 доктора наука који су у протеклих годину дана успјешно одбранили своје дисертације на Универзитету у Бањој Луци одржана је 11. новембра 2024. године у Ректорату.

„Укупан број докторских дисертација одбрањених на Универзитету у Бањој Луци у протеклих 49 година, то јест од оснивања, јесте 909. Ове године имамо 13 кандидата које смо промовисали и то са Пољопривредног, Природно-математичког, Филозофског, Филолошког и Економског факултета, те Медицинског факултетаˮ, казао је ректор Универзитета проф. др Радослав Гајанин и навео да се настава изводи на 14 студијских програма трећег циклуса студија.

Он је појаснио да су сви кандидати који уписују докторске студије на Универзитету прије одбране докторске дисертације обавезни да дио својих истраживања публикују у међународним часописима, те навео да је то један од критеријума који обезбјеђује квалитет докторске дисертације и њену оригиналност.

Декан Медицинског факултета Ранко Шкрбић рекао је да скоро сваке године највећи број докторских дисертација долази управо са Медицинског факултета, истичући да то није случајност и да више од осам година овај факултет континуирано спроводи веома озбиљно трећи циклус студија – докторске студије.

„Резултат тих докторских студија и једног мултидисциплинарног приступа докторским студијама резултирао је великом заинтересованошћу, прије свега младих истраживача који долазе из различитих области медицинеˮ, рекао је Шкрбић.

Доктор медицинских наука Дејан Ђокановић рекао је новинарима да пут истраживања докторске дисертације није био нимало лаган, да је била потребна озбиљна мотивација и рад да се то претвори у дјело.

„Као клиничар сам морао имати одређени вид синергије између клиничког рада и научног истраживања, а све је то резултирало озбиљним научним радовима који су објављени у признатим научним часописимаˮ, рекао је др Ђокановић.
Свечаној промоцији присуствовали су и проректори Универзитета проф. др Далибор Кесић, проф. др Александар Остојић, проф. др Кристина Пантелић Бабић, као и декани факултета и Академије умјетности, те директорка Института за генетичке ресурсе доц. др Марина Антић.

Фото: Д. Десница