Професорка Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци (ПМФ УНИБЛ) др Смиљана Параш објавила је у јуну ове године два значајна научна рада у престижним међународним часописима из области медицинских наука – ,,Биоинжењеринг” и „Функционални биоматеријали”.
Наша проф. др Смиљана Параш објавила је научне радове у сарадњи са колегама са Биотехничког факултета Универзитета у Љубљани, из Института за нуклеарне науке „Винча” и са Стоматолошког факултета Универзитета у Београду.
Први рад, под насловом „Хистолошка студија новог 3Д штампаног хидроксиапатитног ПЛГА коштаног трансплантата у регенерацији дефеката критичних величина дугих костију”, објављен је у сарадњи са истакнутим научницима Маријаном Поповић Бајић, Милутином Мићићем, Божаном Петровић, Владимиром Биочанином, Славољубом Живковићем, Маријом Живковић, Дамјаном Дробне и Вукоманом Јокановићем.
Други рад, под насловом „Хистоморфометријска евалуација субхроничних и хроничних ефеката нових експерименталних материјала зубног цемента на бази калцијум алумината и калцијум силиката на ткива јетре, бубрега, мозга и слезине пацова”, потписују аутори Вељко Илић, Сања Милутиновић Смиљанић, Владимир Биочанин, Јована Кузмановић Пфићер, Татјана Тасић, Весна Даниловић, Нина Јапунџић Жигон, Вукоман Јокановић, Дејан Ћетковић и Ђорђе Антонијевић.
Ови научни радови објављени су у часописима са високим фактором утицаја ,,Биоинжењеринг” (4.4) и ,,Функционални биоматеријали” (5.2), што их сврстава међу највише рангиране у области биологије, примијењених медицинских наука и истраживања реконструктивних биокомпатибилних материјала.
Ријеч је о резултатима дугогодишње сарадње ПМФ УНИБЛ, Биотехничког факултета Универзитета у Љубљани и Института за нуклеарне науке „Винча” из Београда. У радовима су дизајнирана и синтетисана два потпуно нова биокомпатибилна наноматеријала. Један по типу керамике а други гела и оба су тестирана у биолошким експериментима на животињским моделима. Материјали су показали велику способност регенерације коштаног и хрскавичавог дефекта, што отвара велике могућности за њихову будућу примјену у лијечењу људских пацијената.
Овим успјехом проф. др Смиљана Параш и Универзитет у Бањој Луци остварују значајан допринос научној заједници, при чему су радови донијели и укупан научни бодовни допринос од 9.6 бодова за научну биографију и углед наше високошколске установе.
