Студент друге године Геодезије на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету Универзитета у Бањој Луци Лука Пејановић љетни семестар академске 2025/26. године провео је на Универзитету у Авеиру у Португалији. Оно што је у почетку била само идеја, претворило се у готово четири мјесеца живота у новој земљи, студирања, путовања и упознавања људи из различитих крајева свијета.

Авеиро, мали град на обали Португалије, прије одласка му је био готово непознат. Управо је то додатно будило радозналост – неколико мјесеци требало је да живи и студира у земљи у којој никада раније није био.

„Радовала ме је чињеница да ћу неколико мјесеци живјети и студирати у земљи у којој никада раније нисам био и о којој нисам знао много”, каже Пејановић.

Ипак, када се осврне на боравак у Португалији, посебно памти људе. Упознао је студенте из различитих земаља, али и младе људе са Балкана, а управо су та познанства постала један од највреднијих дијелова размјене.

Другачије искуство стекао је и у учионици. На Универзитету у Авеиру допао му се начин организације наставе, а, како каже, материјали су доступни на једном мјесту, а резултати се ажурирају на вријеме. 

Португалце описује као опуштене и приступачне. Посебно му је било занимљиво што људи који раде у мањим пекарама и кафићима често не говоре најбоље енглески, али се, без обзира на то, труде да разговарају.

Вријеме у Португалији није проводио само на факултету. Путовао је широм земље, обишао више градова, а посјетио је и Мадеиру. Природа и начин живота оставили су на њега снажан утисак.

„Природа ове државе је предивна, од обале океана на западу, градова на југу, националних паркова у средишту, до планина. Лисабон и Порто су међу најљепшим мјестима које сам икада посјетио”, истиче он.

Посебно памти залазак сунца у Порту. У једном од градских паркова окупе се стотине људи, уз музику заједно посматрају залазак и уживају у атмосфери. Тај призор му је, каже, остао у посебном сјећању.

Одлазак у Португалију био је и својеврсни тест самосталности. Први тренуци након изласка са аеродрома, са кофером у руци и свијешћу да ће наредна три или четири мјесеца живјети далеко од куће, били су мјешавина узбуђења, адреналина и неизвјесности.

„То сналажење у непознатом окружењу, поготово на језику који не знам, највише је допринијело развоју моје личности”, каже Пејановић.

Због тога студентима који размишљају о Еразмус+ размјени савјетује да прихвате прилику када им се пружи.

„Будите спремни да понекад буде тешко и да вам недостаје кућа, али сјетите се да то није заувијек. Само треба да уживате у том периоду и не размишљате превише о проблемима”, поручује Пејановић.

Еразмус+ размјена му је тако донијела много више од студирања у иностранству. Вратио се са новим пријатељствима, успоменама са путовања и искуством живота у потпуно новом окружењу. Али и са једним важним сазнањем, а то је да је, када је потребно, способан да се снађе далеко од свега што му је познато.

Искуства наших студената који су боравили на Еразмус програмима доступна су на линку.