ПН20-32 - Политичке партије и интересне групе
| Спецификација предмета | ||||
|---|---|---|---|---|
| Тип студија | Академске студије првог циклуса | |||
| Студијски програм | Политичке науке | |||
| Назив | Политичке партије и интересне групе | |||
| Акроним | Статус предмета | Семестар | Фонд часова | Број ЕСПБ |
| ПН20-32 | обавезан | 6 | 3П + 1В | 6.0 |
| Наставници | ||||
| Наставник (предавач) | ||||
| Наставник/сарадник (вежбе) | ||||
| Условљност другим предметима | Облик условљености | |||
| Уписан шести семестар | ||||
| Циљеви изучавања предмета | ||||
| Предмет изучава политичке партије и интересне групе. Оне су производ индустријске револуције и развоја представничке демократије. У овкиру овог предмета студенти изучавају узроке настанка политичких партија, њихово одређење, функције партија, партијске сукобе и сарадњу, унутрашње организовање партија, интерне актере и процесе, финансијско пословање партија, промјене у партијама и њихову типологију. Затим се изучавају партијски системи, партије и демократска транзиција у Европи, интересне групе, модели и облици њиховог учествовања у политици, затим стари и нови друштвени покрети као носиоци одређених интереса и утицајан актер у креирању политичких процеса. Циљ овако обимног предмета је да студентима максимално прикаже свијет партија и интересних група које доминирају модерним демократијама новог доба. | ||||
| Исходи учења (стечена знања) | ||||
| По успјешном завршетку предмета Политичке партије и интересне групе студенти могу са лакоћом да изучавају политичке партије и интересне групе, али и да раде у њима и са њима. Ово је знање битно студентима политикологије јер су политичке партије доминантан политички актер у свим озбиљнијим друштвеним и политичким процесима савременог свијета. | ||||
| Садржај предмета | ||||
| Садржај предмета по недјељама: 1. Настанак, дефиниција и елементи политичких партија 2. Функције политичких партија 3. Политичке партије – сукоби и борба 4. Партија као систем, интерни актери и процеси у партијама 5. Финансирање политичких партија, партократија и клијентизам 6. Промјене и типови партија 7. Партијски системи 8. Понављање градива из првог дијела (први колоквијум) 9. Групе, интереси и покрети у политици 10. Линије друштвених расцјепа у Босни и Херцеговини, настанак и развој првих партија 11. Босна и Херцеговина у „трећем таласу демократизације“ – обнова вишепартизма и рат 12. Карактер политичких партија у Босни и Херцеговини 13. Карактер партијског система Босне и Херцеговине 14. Политичке партије и изборне кампање 15. Понављање градива из другог дијела (други колоквијум) | ||||
| Методе извођења наставе | ||||
| Предвиђено је да се настава изводи кроз часове наставе и часове вјежби у складу са усвојеним академским календаром и распоредом одржавања наставе и вјежби за актуелни семестар у којем се они изводе. | ||||
| Литература | ||||
| ||||
| Облици провере знања и оцењивање | ||||
| Провјеравање знања и утврђивање колико су студенти активни у настави врши се током читавог семестра. Знање се провјерава помоћу два колоквија, а активност студената се исказује кроз писање семинарских радова, уредно похађање наставе, учешће у дебатама, припрему презентација и кроз друге облике креативног учешћа у наставном процесу. На тај начин студенти испуњавају предиспитне обавезе кроз које могу да стекну 50 бодова (два колоквија по 20 бодова, семинарски рад 5 бодова те уредно и активно похађање наставе 5 бодова). Завршни испит обавља се усмено и на њему се провjерава знање из цијелог градива, а носи највише 50 бодова. Коначна оцјена се изводи сабирањем бодова из предиспитних обавеза и бодова са испита | ||||