Навигација

С20-23 - Студије рода

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмПримијењена социологија
НазивСтудије рода
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
С20-23изборни42П + 2В6.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
Условљност другим предметимаОблик условљености
--
Циљеви изучавања предмета
Предмет уводи студенте у разумијевање категорије рода у академском проучавању, као аналитичко теоријске категорије промишљања друштва и односа у њему - разумијевање савременог друштва и родних односа у друштву, као социјетално обликоване интеракције између мушкарца и жене из феминистичке перспективе. Студенти ће бити упознати с феминизмом као епистемолошком алтернативом патријархалном дискурсу и погледу на свијет, као и с могућношћу имплементације егалитаризма у савременим односима између полова.
Исходи учења (стечена знања)
Студент који положи испит у стању је да самостално уочи разлику између пола (биолошко својство човјека) и рода (друштвени конструкт – социјална, културолошка и историјска детерминација полних разлика у друштву) и социо-културне посљедице тих разлика - производ датог друштвеног и културног контекста, али и елементе који обликују друштвену стварност, те да опажа односе у друштву/односе моћи из перспективе рода.
Садржај предмета
Увод у студије рода; Феминистички таласи и оријентације: три таласа феминизма – историјски и друштвени контекст; Феминистичка епистемологија и методологија; Феминистички таласи, оријентације и покрет у југословенском и српском друштву 20. вијека; Феминизми – преглед појединачних оријентација: класични либерални феминизам; Анархистички феминизам; Егзистенцијалистички феминизам; Либерални феминизам у 20. вијеку; Радикални феминизам; Марксистички и социјалистички феминизам; Постмодерни феминизам; Квир теорија и феминизам; Екофеминизам; Киберфеминизам; Актуелне родне теме и теоријске примјене: род и политика, род и право, род и образовање, род и насиље, род и идентитет, род и мултикултурализам, род и инвалидност и сл.
Методе извођења наставе
Предавања као облик преношења систематских сазнања из литературе. Током часова предавања користиће се power-point презентација главних теза и илустрације неких примјера. Илустрације и вјежбе. Поред примјера који ће се дискутовати, на часовима ће се радити и примјери (рјешавање проблемских задатака) којима ће се илустровати и вјежбати одређене теме (групно и појединачно). Илустрација и вјежбе подразумијевају двосмјерну комуникацију, а студенти су позвани да слободно износе своја мишљења о случају за илустрацију и вјежбу. Дискусија случајева из праксе. Главни облик рада биће обрада случајева из праксе, како би студенти научили да стечена знања употријебе у практичне сврхе. Израда и излагање семинарског рада уз обавезну примјену методологије за израду стручних радова.
Литература
  1. Бурдје, П. (2001). Владавина мушкарца. Подгорица: ЦИД. Вулстонкрафт, М. (1994). Одбрана права жене. Београд: Филип Вишњић. Гиденс, Е. (2005). Социологија. Београд: Економски факултет. (Одабрана поглавља.) Де Бовоар, С. (1982). Други пол. Београд: БИГЗ. Хагсон, М. (2017). Мушкарци у Србији: Друга страна родне не/равноправности. Београд: ИСКИ. Милић, А. (1994). Жене, политика, породица. Београд: Институт за политичке студије. Милић, А. (2001). Социологија породице. Београд: Чигоја штампа. (Одабран
Облици провере знања и оцењивање
Похађање наставе: 0 - 5 бодова; Активност на настави (семинарски рад, расправе, студије случаја): 0 - 5 бодова; Колоквиј I: 0 – 20 бодова; Колоквиј II: 0 – 20 бодова; Завршни испит: 0 – 50 бодова.
Посебна назнака
-