Навигација

С-26 - Социологија морала

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмСоциологија
НазивСоциологија морала
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
С-26обавезан42П + 2В4.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
    Условљност другим предметимаОблик условљености
    уписан четврти семестарУслови похађања предмета и полагања испита из предмета ближе су дефинисани у Одлуци о праћењу и вредновању рада студената у школској 2013/2014. години Факултета политичких наука.
    Циљеви изучавања предмета
    У предмету се анлизира однос морала као субјективног човјековог осјећаја за праведност и истину утемељену у свијести и самосвијести, те морала као друштвеног феномен у коме субјективни осјећај (не)коренспондира са колективном свијешћу. У том смислу морал се може посматрати кроз различите друштвене подсистеме као што је морал и религија, морал и образовање, морал и политика, морал и породица итд. Предмет анализира моралне норме као чисте феномене моралног поступања али прати и одређене појаве новије историје у којима савремени процеси рацинализације ума доводе до удаљавања од темељних људских вриједности по којима се човјек разликује од других бића а што га супротно од морала доводи до злочина у стању бесвјесности о истом. Осим одређених теоријских приступа у прочавању моралног поступања у предмету се анализирају проблеми и дилеме кроз које се процјењују одређене људске одлуке и праксе као што су проблем еутаназије, абортуса, моралног поступања омладине, итд.
    Исходи учења (стечена знања)
    Студенти ће бити оспособљени да критички промишљају друштвени морал као идел или највишу вриједност заједнице којој припадају, али и да на основу властите свијести доносе самосталне моралне одлуке које не морају бити усаглашене са друштвеним моралом као колективном свијећшу. У времену пада друштвених вриједности, политичке нестабилности и економске несигурности, морал се налази под притиском смисла властитог постојања. С тога се едукација студената о процјени моралног вредновања и поступања намеће као обавезни и незамјенњив задатак у образовању.
    Садржај предмета
    2. Однос етике као фолозофске дисциплине и социологије морала 3. Морална дужност, морално добро и морална норма 4. Однос морала као друштвене норме и субјективног става и поступања 5. Садржај моралних чињеница- зло невиних, незаслужена патња, правда другог... 6. Диркемово схватање морала и моралног поступања 7. Социокултурна теорија о морала Талкота Парсонса/први колоквијум 8. Морал у перспективи културализма и друштвено историјског структурализма 9. Савремена породица у моралној перспективи 10. Однос морала и политике, морала и религије 11. Друштвена конструкција друштвене ставрности-смисао смисла вриједности 12. Морални пад модерности-холокауст- Зигмунд Бауман 13. Баналност зла- Хана Арент 14. Морална правила и изузеци, (еутаназија, абортус)/Дуги колоквијум 15. Јасперсове 4 врсте кривице
    Методе извођења наставе
    Користе се вербалне методе и то монолопшка дијалошка и метода разговора. током израде колоковијума користи се писмета метода.
    Облици провере знања и оцењивање
    Студенти у току семестра имају два колоквијума (по 20 бодова) и имају обавезу да презентују семинарски рад или реферат по заданој или самостално одабраној теми (5 бодова). За присуство настави и вјежбама остварују максимално 5 бодова. Усмени дио испита се изводи у раније дефинисаним терминима испитних рокова
    Посебна назнака
    нема