С-43 - Социологија науке
| Спецификација предмета | ||||
|---|---|---|---|---|
| Тип студија | Академске студије првог циклуса | |||
| Студијски програм | Социологија | |||
| Назив | Социологија науке | |||
| Акроним | Статус предмета | Семестар | Фонд часова | Број ЕСПБ |
| С-43 | изборни | 6 | 2П + 2В | 5.0 |
| Наставници | ||||
| Наставник (предавач) | ||||
| Наставник/сарадник (вежбе) | ||||
| Условљност другим предметима | Облик условљености | |||
| Уписан шести семестар | ||||
| Циљеви изучавања предмета | ||||
| Предмет представља увод у разумијевање савремених метатеоријских, епистемолошких, парадигматских и дискурзивних помјерања у структури социолошке науке. Полазећи од разликовања 3 фазе у историјском развоју социологије (позитивистичка, социологистичка и симболичка фаза) у овом курсу: 1. на метатеоријском нивоу анализирамо заокрет од номотетске метатеорије и онтолошког реализма ка идиографској метатеорији и онтолошком релативизму. 2. на епистемолошком нивоу анализирамо заокрет од епистемолошког објективизма ка епистемолошком релационизму. 3. на парадигматском нивоу анализирамо промјене у структури социолошких парадигми (универзална, општа, теоријска, појмовна). 4. на дискурзивном нивоу анализирамо измјене приступа у проучавању различитих друштвених проблема. | ||||
| Исходи учења (стечена знања) | ||||
| Студенти треба да усвоје основне теоријско-методолошке претпоставке за развој критичко-реинтерпретаторског (саморефлексивног) односа према самој идеји науке (уже гледано социологије) и њеног приступа савременим друштвеним процесима и појавама. | ||||
| Садржај предмета | ||||
| 1. Историјски развој социологије (позитивистичка, социологистичка и симболичка фаза) 2. Структура социолошке науке (универзална, општа, теоријска и појмовна парадигма) 3. Друштвена улога социологије (универзализација друштва као јединог облика друштвености) 4. Номотетска и идиографска метатеорија (онтолошки реализам и онтолошки релативизам).Епистемолошки објективизам и епистемолошки релационизам 5. Динамичка синтеза (Карл Манхајм) 6. Објашњење и разумијевање (Фон Рајт) 7. Научна револуција (Кун, Попер, Фајерабенд) 8. Дискурс, дискурзивна пракса, епистема (Мишел Фуко) 9. Значење, знак, означено, пошиљалац, прималац (Жак Дерида) 10. Инструментална и комуникативна рационалност. Системска колонизација свијета живота (Јирген Хабермас) 11. Симулација и симулакруми. Криза референцијалне стварности (Жан Бодријар) 12. Стварност као конструкција (Лукман, Бергер) 13. Наука и политика (Френсис Фукујама) 14. Наука и образовање (Ђукић) 15. Постмодерност као ентропија инструменталне рационалности (Бек, Гиденс) | ||||
| Методе извођења наставе | ||||
| Настава ће бити извођена у форми предавања и вјежби. Предавања ће бити структурирана кроз тематска теоријска излагања наставних јединица те расправу или разговор. Вјежбе ће бити организоване кроз теоријску анализу литературе чије разумјевање и овладавање студент доказује континуираном израдом и одбраном семинарског рада. У току семестра путем предавања и вјежби обрађено градиво биће провјеравано парцијално путем два обавезујућа колоквијума. Након реализованих предиспитних обавеза (колоквијума и семинарских радова), студенти стичу право полагања цјелокупне наставне материје у форми завршног усменог испита | ||||
| Литература | ||||
| ||||
| Облици провере знања и оцењивање | ||||
| Провјера знања ће бити вршена у току семестра путем колоквијума и семинарских радова, те на крају семестра у форми усменог испита. | ||||