П-61 - Основе међународног права
| Спецификација предмета | ||||
|---|---|---|---|---|
| Тип студија | Академске студије првог циклуса | |||
| Студијски програм | Политикологија | |||
| Назив | Основе међународног права | |||
| Акроним | Статус предмета | Семестар | Фонд часова | Број ЕСПБ |
| П-61 | изборни | 3 | 3П + 1В | 6.0 |
| Наставници | ||||
| Наставник (предавач) | ||||
| Наставник/сарадник (вежбе) | ||||
| Условљност другим предметима | Облик условљености | |||
| Уписан трећи семестар | Uslovi pohađanja predmeta i polaganja ispita iz predmeta bliže su definisani u Odluci o praćenju i vrednovanju rada studenata u školskoj 2013/2014. godini Fakulteta političkih nauka. | |||
| Циљеви изучавања предмета | ||||
| Предмет се бави основним принципима и одликама међународног права, при чему је стављен акценат на изучавање међународног јавног права и његових подграна. Предмет има за циљ упознавање студената са основама међународног права као развијене и значајне правне гране. У оквиру наставних часова посебна пажња ће се обратити на системске одлике међународног права и његову корелацију према међународној политици и међународним односима уопште. Садржински, предмет обухвата фундаменталне цјелине међународног јавног права које се изучавају у оквиру наставних јединица. | ||||
| Исходи учења (стечена знања) | ||||
| Исход предмета је стицање знања из области међународног јавног права. Студенти треба да се упознају са појмом и природом међународноправног поретка и међународног права, изворима међународног права, појмом и структуром међународне заједнице, општим карактеристикама међународноправног субјективитета, положајем држава и међународних организација, системом Организације Уједињених нација (мир и безбједност, рјешавање спорова и проблеми рата у међународном праву) са облицима одговорности у међународном праву, општим питањима заштите људских права, као и са међународноправним теоријама и посебним доктринарним питањима. Један од битних исхода је и савладавање правног и социолошког методолошког приступа, те интердисциплинарног приступа у изучавању предмета уопште. | ||||
| Садржај предмета | ||||
| Предмет Основе међународног права се изучава активно у току семестра у оквиру петнаест наставних јединица које су класификоване на сљедећи начин: 1.Појам и карактеристике међународног права 2.Међународна заједница; стварање и еволуција 3.Однос међународног и унутрашњег права 4.Извори међународног права 5.Територија у међународном праву 6.Држава у међународном праву, врсте држава и елементи државе 7.Права и дужности држава и проблеми суверености 8.Признање државе, признање владе, сукцесија држава 9.Представљање држава у међународном праву 10.Субјекти слични државама у међународном праву 11.Међународне организације – појам, природа, елементи и врсте 12.Организација уједињених нација 13.Европска унија и Савјет Европе 14.Човјек и међународно право 15.Феномен рата и међународно право | ||||
| Методе извођења наставе | ||||
| Настава и вјежбе у оквиру предмета ће се изводити представљањем тема и интерактивном комуникацијом са студентима, у оквиру питања из материје, према наставном плану и програму. Излагање заданих материјала, писање колоквијума те реализација конкретних тема, обухватајући предиспитне обавезе, биће обједињено фондом часова. Обавезе студената су одређене према циљу предемета и обухватају: редовно похађање наставе, учествовање у предвиђеним дискусијама, реализовање радова сходно задатој теми као и приступање општим тестовима знања. Да би стекао услов за овјеру уредног похађања предмета, студент(ица/киња) може укупно изостати највише три недјеље, односно 20% наставе из предмета. За студенте који касне на час више од десет минута или који час напусте десет и више минута раније сматраће се да нису присуствовали том часу. Радна дисциплина се мора одржавати у току извођења наставе и вјежби. Мобилни телефони увијек морају бити искључени у току извођења радног часа. Одговорни наставник или сарадник обавезни су удаљити са часа студенте који се не придржавају правила студирања прописаних актима Факултета и Универзитета. | ||||
| Литература | ||||
| ||||
| Облици провере знања и оцењивање | ||||
| Студентски рад ће се вредновати у току семестра оцјењивањем: 1. колоквијума, 2. израђених семинарских радова, те праћењем 3. активног похађања наставе, а на основу чега ће студент/киња добијати предиспитне бодове. Један колоквијум носи максимално 20 бодова, израда семинарског рада максимално 5 бодова и активно похађање наставе максимално 5 бодова. По завршетку семестра студент/киња ће бити коначно оцијењени у оквиру завршног усменог испита, у вријеме редовних испитних рокова. Завршни испит обавља се усмено и на њему се провјерава знање из цијелог градива. Завршни испит носи највише 50 бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из испита (максимално 50). За успјешно испуњење предметних обавеза, односно за стицање минималне пролазне оцјене (6), студент мора укупно освојити најмање 51 бод из предиспитних и испитних обавеза на предмету. Оцјена седам (7) одражава успјех од 61 до 70 бодова, оцјена осам (8) од 71 до 80 бодова, оцјена девет (9) од 81 до 90 бодова, а оцјена десет (10) од 91 до 100 бодова. Бодови из предиспитних обавеза вриједе на свим испитним терминима у текућој школској години. Ако студент поново похађа предмет у наредној школској години, тад мора (поново) радити и писмене тестове. | ||||