Увод у теорије социјалног рада

Оспособљавање студената за кориштење усвојених знања о теоријским и методолошким основама социјалног рада у разумијевању социјалног рада као практичне дјелатности.

Способност повезивања особености теорија социјалног рада са универзалним принципима и карактеристикама теорија у хумнистичким и друштвеним наукама; схватање значаја теоријског промишљања праксе социјалног рада и њених етичких основа; стицање јасне слике о предмету, друштвеном контексту и генези социјалног рада, усвајање појмовно-категоријалног апарата социјалног рада, као дијела професионалне лексике социјалних радника.

Одређивање општих научних појмова (наука, теорија, парадигма, метода, модел); Дефинисање социјалног рада; Циљно-предметне парадигме социјалног рада и опша гледишта о социјалном раду; Однос теорије, праксе и образовања за социјални рад; Карактеристични типови социјалног рада у пракси; Општи теоријско-методски приступи у пракси социјалног рада; Социјални рад у заједници; Етичке основе и базични принципи социјалног рада; Базичне вриједности типичних модела социјалног рада; Вриједности и антивриједности у социјалном раду; Социјалне потребе, проблеми, девијације, промјене и развој као предмет социјалног рада; Методолошке основе науке социјалног рада; Односи и међусобни утицаји науке социјалног рада са другим наукама; Глобализација и социјални рад; Међународне организације релевантне за социјални рад.

1. Милосављевић, М. Петровић, Ј. (2017). Увод у социјални рад. Бања Лука: Факултет политичких наука

2. Howe, D. (1997). Uvod u teoriju socijalnog rada, Beograd: Naučno-istraživački centar za socijalni rad i socijanu politiku Fakultetа političkih nauka

3. Petrović, J. (2016). Međunarodno definisanje socijalnog rada. Nauka i društvo, Banja Luka: Primaprom

4. Knežević, M. (2003). Neka razmišljanja o identitetu profesije socijalnog radnika, Ljetopis socijalnog rada, Vol.10 No.1, str 45-60, Zagreb: Pravni Fakultet, Studijski centar socijalnog rada

5. Петровић, Ј. (2013). Психологија у пракси социјалног рада, Зборник радова са међународног научног скупа Наука и глобализација, Источно Сарајево: Филозофски факултет 899-910.

Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из испита (максимално 50).
Предиспитне обавезе се састоје из: два (2) колоквија (по 20 бодова), једног (1) семинарског рада или усменог презентовања рада на задану тему (5 бодова) и уредног похађања наставе (5 бодова). На предиспитним обавезама може се укупно освојити највише 50 бодова.

Настава на предмету ће се изводити представљањем тема у виду пауер-поинт презентација, разговором о питањима из наставне материје, читањем заданих материјала, писањем колоквија и радова из предиспитних обавеза.