Ђорђије Милановић, ма

Захваљујући својој адаптибилности, буква је од посљедњег леденог доба проширила свој ареал на готово цијели континент. Букове шуме су најраспрострањенији тип шума у подручју западног Балкана и јужних обронака Алпа. Ипак, важно је истаћи да букове шуме налазе свој оптимум у западној и централној Европи те да се Балкан налази у близини границе њеног еколошког и географског распрострањења.

Главни циљ пројекта је развој и унапређење наставних и образовних планова и програма на Западном Балкану (Србија и Босна и Херцеговина) који ће рјешавати проблеме контроле ерозије земљишта и заштиту од бујичних поплава, те усклађеност са директивама...

Овај пројекат се бави пољским јасеном (Fraxinus angustifolia), врстом дрвећа која учествује у саставу шума и која је аутохтона за алувијалне шуме централне и јужне Европе, гдjе има кључну улогу у екосистемима Подунавског региона, пружајући еколошке, економске и друштвене користи.

ренутна ситуација у измијењеним еколошким и климатским условима не погодује ријетким врстама попут терцијарног реликта и ендемске врсте као што је Панчићева оморика (Picea omorika Panč/Purky). Тако ријетке природне популације, представљају генетичке спецификуме у нестајању. Због тога било каква мјера на њеној конзервацији (било на мјесту природног јављања- in situ или на другим локацијама- ex situ) зависи од...

Током посљедњих 150 година интензивно се радило на проучавању флоре у БиХ и у РС, међутим подаци о постојању и распрострањењу биљних врста у Републици Српској још увијек нису у цјелини доступни на једном мјесту. Овај пројекат је већ имао двије фазе, током којих је прикупљен и обрађен дио података...

Савремени трендови сјеменско-расадничарске производње, пошумљавања и газдовања шумским културама захтијевају веће учешће иновација и примјену нових техничких достигнућа. Основни проблем је неусклађеност производње и потребa (потрошње) за сјеменом и садним материјалом и слабљење отпорности шумских култура. Неки важни елементи (циљеви) газдовања плански нису јасно дефинисани и нису засновани на научним и стручним искуствима...

Познавање стања шума и шумског земљишта у датом времену и простору представља кључну активност у планирању газдовања шумама и шумским земљиштем те обезбјеђивању континуираног одрживог, ефикасног и економичног коришћења шумских ресурса. Међутим, главни предуслов за тачно познавање стања шумских екосистема је прецизна и тачна инвентаризација типова шумских станишта...

Да би се обезбиједило континуирано и дугорочно одрживо коришћење шимских ресурса, посебно у контексту адаптације и ублажавања негативних ефеката климатских промјена, потребно је шумске екосистеме одржавати у стабилном стању што се обезбјеђује очувањем природног биодиверзитета, тј. активном или пасивном заштитом шумских станишта и њихових компоненти. Међутим, да бисмо били у стању да вршимо адекватну заштиту шумских станишта...

Након успјешног завршетка серијског пројекта "ГИС база васкуларне флоре Републике Српске", Република Српска је добила Информациони систем о васкуларној флори - Флору Српске, који је доступан на http://florasrpske.rs.ba. Информациони систем обухвата таксономске и просторне податке о 3697 таксона васкуларне флоре на нивоу врсте и подврсте који су забиљежени на простору Републике Српске, представљајући значајан допринос ботаници и биоинформатици у региону...

Пројекат има за циљ да прошири постојећи Информациони систем о васкуларној флори Републике Српске (http://florasrpske.rs.ba) кроз функционалну анализу флоре, фокусирајући се на животне форме и CSR (компетитори, стрес-толератори и рудералци) еколошке стратегије биљака. Основни циљеви пројекта укључују: 1) категоризацију 3697 таксона васкуларне флоре према животним формама и CSR стратегијама; 2) квантитативну анализу пропорција врста унутар сваке категорије...