Социјална политика

У овом предмету студенати упознавају социјално-политичке теорије, доктрине, моделе и концепције социјалне политике, њихов настанак, карактеристике, предности и ограничења као међусобне утицаје. Такође, студенти упознавају савремене социјалне проблеме и однос и политику различитих вредносних и идеолшкоких оријентација према њима. Студенти ће упознати и карактеристике основних подручја социјалне политике и савремене трендове у њима.

После завршеног курса студенти ће моћи да користе усвојена знања о теоријама и доктринама социјалне политике као и њеним моделима и концепцијама. Исход учења биће и разумијевање теорија и доктрина, модела и концепција социјалне политике и њихових домета и слабости. Након завршеног курса, студенти ће моћи да анализирају социјалне политике различитих земаља, да их компарирају, да критички преиспитују различите моделе социјалне политике и да употребљавају стечена знања у свом професионалном расту.

1. Социјално-политичке теорије и доктрине;
2. Критике социјалне политике државе благостања;
3. Грађанско конзервативна либерална традиција и неолибералистичке теорије,
4. Критичке и радикалне концепције социјалне политике;
5. Модели социјалне политике;
6. Социјална политика земаља у развју;
7. Социјална политика земаља у транзицији;
8. Социјални проблеми, појам, дефиниција и карактеристике;
9. Сиромаштво,
10. Ннезапосленост,
11. Старење становништва, депопулација и «демографска експлозија»,
12. Мањинске и маргинализоване групе, дискриминација, расизам и искљученост,
13. Социјалне болести и друштвене девијације.
14. Социјална сигурност по основу рада и социјално осигуеање;
15. Социјална заштита и други видови обезбјеђења социјалне сигурности.

1. 1. Ана Гавриловић : Социјална политика (уџбеник), Филозофски факултет Бања Лука, Бања Лука, 2005;

2. 2. Милосав Милосављевић (редактора) и остали: Социјална политика у транзицији, Центар за проучавање алтернатива и «Социјална мисао» Београд, 1998;

3. 3. Милосав Милосављевић, Девијације и друштво, Драганић, Београд, 2003.

4. Актуелни закони из система социјалне сигурности

Провјера знања ће се вршити током семестра, у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, из испита, у вријеме редовних испитних рокова
Предиспитне обавезе се састоје из два колоквијума. Колоквијум се спроводи у облику теста који садржи по 20 питања из дијела наставног процеса који је обрађиван. Колоквијуми се обављају за вријеме вјежби. Сваки колоквијум носи по 20 бодова.
У предиспитне обавезе спада редовно похађање наставе што се вреднује са 5 бодова и активног учествовања на настави путем кратке презентације студената на предавањима и вјежбама, што се вреднује са 5 бодова. На предиспитним обавезама може се укупно освојити највише 50 бодова
Завршни испит обавља се усмено одговором студената на три одабрана питања из цјелокупног градива. Завршни испит носи највише 50 бодова.

Настава ће се изводити у виду излагања, пауер-поинт презентација, дискусија, излагања студената, групне расправе, и консултације са професором и асистентом.