Како градови могу да одговоре на природне и друштвене кризе, а да истовремено остану мјеста у којима се квалитетно живи, питање је у средишту међународне научне конференције „Мјеста и технологије 2026” („Places and Technologies 2026”), која је отворена 24. септембра 2026. године на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету Универзитета у Бањој Луци.
Скуп је окупио више од 100 научника и истраживача из региона и иностранства, а овогодишња конференција одржава се под слоганом „Тешка времена захтијевају прилагођавање градова” („Gloomy Times Demand Cities to Adapt”).
У средишту скупа су архитектура, урбанизам и градитељство, али и шири процеси који одређују начин на који се градови развијају и прилагођавају савременим изазовима.
Директорка конференције проф. др Александра Ђукић рекла је да стручњаци разматрају на који начин савремени градови треба да се развијају како би могли да одговоре на све сложеније изазове.
Она је оцијенила да је концепт „срећних градова” један од могућих одговора на бројне проблеме савременог урбаног живота, јер град посматра као простор који непосредно утиче на квалитет живота.
Овом темом посебно се бавила професорка Архитектонског факултета Универзитета у Београду проф. др Ева Ваништа Лазаревић, која је указала на то да концепт срећног града превазилази његову физичку структуру и обједињује идеје паметног, отпорног и еколошког града.
Град, како је истакнуто, није само скуп улица, зграда и тргова већ простор у којем се одвија свакодневни живот и који својим уређењем непосредно утиче на квалитет живота становника.
На значај заштите јавног интереса у планирању и уређењу простора указао је декан АГГФ УНИБЛ проф. др Саша Чворо, нагласивши да се тим питањима морају бавити и држава и локалне заједнице.
„Истовремено, покушавамо бити мјесто разговора. Нажалост, свједоци смо дешавања у простору и то је проблем стар двадесетак година, када су угашени Урбанистички завод и Институт за испитивање материјала и конструкција. Улога Факултета је да покушамо заједно, онима који доносе одлуке, да укажемо како би требало да се понашамо у простору”, навео је Чворо.
Учеснике конференције је у име Универзитета у Бањој Луци поздравила в. д. проректора за наставу, студентска питања и квалитет проф. др Милица Балабан.
Она је истакла значај одржавања оваквог међународног научног скупа у Бањој Луци, нагласивши да Универзитет настоји да подржи размјену знања и искустава и да додатно јача међународну научну сарадњу. Навела је да овакви скупови доприносе видљивости Универзитета у Бањој Луци на међународној научној мапи и отварају простор за нове облике сарадње.
Ова конференција, која се одржава већ 11 година, окупља стручњаке из различитих дијелова свијета који се баве будућношћу градова и простора. Посебна пажња посвећена је примјени нових технологија и њиховој улози у обликовању савремене урбане средине.
Овогодишња конференција усмјерена је на питања отпорности градова и њихове способности да се прилагоде природним и друштвеним промјенама. У времену климатских, економских и друштвених криза све важније постаје питање како градове учинити отпорнијим и способнијим да одговоре на изазове будућности.
Иначе, домаћин конференције је АГГФ УНИБЛ, у сарадњи са Архитектонским факултетом Универзитета у Београду и њиховом Урбан лабораторијом за регенерацију града (UrBan Lab).
Конференција се сваке друге године одржава у другом значајном граду Средње Европе, а ове године домаћинство је припало Бањој Луци.
Током скупа биће представљени научни радови и резултати истраживања, уз размјену знања и искустава стручњака из региона и иностранства.
Конференција ће трајати до 26. септембра.
Фото: Д. Десница
