У међународном научном часопису Sustainability (ISSN: 2071-1050) објављен је научни рад који случај Трговске горе анализира из перспективе прекограничне еколошке правде.
Часопис Sustainability индексиран је у базама Science Citation Index Expanded (SCIE) и Social Sciences Citation Index (SSCI) у оквиру Web of Science Core Collection. Journal Impact Factor је 4,1 (2025).
Рад под насловом ,,Perceived Environmental Injustice in a Transboundary Radioactive Waste Siting Dispute: Implications for Social Sustainability in Border Communities of Bosnia and Herzegovina” допринос је аутора проф. др Велибора Лалића са Факултета безбједносних наука Универзитета у Бањој Луци, Армина Кржалића са Факултета за криминалистику, криминологију и сигурносне студије Универзитета у Сарајеву, Владимира М. Цветковића са Факултета безбедности Универзитета у Београду и Техничког универзитета у Леобену, Милана Липовца са Факултета безбедности Универзитета у Београду и Мариа Црнковића из организације ,,Green Team” из Новог Града.
Посебност рада огледа се у истраживању димензије случаја Трговске горе која је до сада била недовољно заступљена у научној литератури. Досадашња истраживања била су претежно усмјерена на техничке, еколошке, правне и економске аспекте, док ново истраживање у средиште анализе поставља становнике заједница које се налазе изван државе у којој се формално доносе одлуке о планираном објекту.
Истраживање представља једно од првих систематских емпиријских истраживања, усмјерених на перцепције становништва локалних заједница које се сматрају потенцијално погођеним планираним дугорочним складиштем ниског и средње радиоактивног отпада. Подсјећамо, планирано складиште налази се у на локацији Черкезовац на Трговској гори у Републици Хрватској у непосредној близини ријеке Уне, природне границе Републике Хрватске и Републике Српске – Босне и Херцеговине.
Истраживање је спроведено на основу 385 валидних упитника прикупљених од новембра 2025. до априла 2026. године међу пунољетним становницима Новог Града, Костајнице, Козарске Дубице, Приједора, Бихаћа, Цазина, Бужима и Босанске Крупе. Аутори су истраживање засновали на три основне димензије еколошке правде: дистрибутивној, која се односи на расподјелу потенцијалних ризика и користи; процедуралној и партиципативној, која се односи на учешће и могућност утицаја на одлучивање; те правди признања, која обухвата институционално уважавање интереса и положаја потенцијално погођених заједница.
Резултати показују јасно изражене перцепције неправде у све три анализиране димензије еколошке правде. На петостепеној скали, на којој вриједност 3 представља неутралну позицију, просјечна вриједност износила је 4,351 за процедуралну и партиципативну димензију, 4,304 за дистрибутивну неправду и 4,109 за неправду признања. Све три вриједности биле су статистички значајно изнад неутралне тачке (p < 0,001), уз велике величине ефекта, што указује на снажно и досљедно изражен образац ставова у испитиваном узорку.
Налази на нивоу појединачних питања додатно илуструју овај образац. Са тврдњом да није праведно планирати складиште радиоактивног отпада у близини границе са Босном и Херцеговином сагласило се 82,3 одсто испитаника. Формално право становника пограничних локалних заједница у БиХ да учествују у одлучивању подржава 83,9 одсто испитаника, а исти проценат сматра да њихови ставови треба да буду узети у обзир без обзира на државну границу. Истовремено, 80,2 одсто оцјењује процес избора локације као нетранспарентан и искључујући за потенцијално погођене заједнице.
Научни значај рада превазилази локални контекст случаја Трговска гора и повезује га са широм расправом о еколошкој правди, управљању прекограничним ризицима, учешћу јавности и легитимности процеса одлучивања. Специфичност случаја огледа се у томе што се формална надлежност за доношење одлука налази у једној држави, док се дио географски блиских заједница које могу бити погођене налази у другој држави и изван њеног административног система. Управо ту перспективу аутори издвајају као један од кључних теоријских доприноса истраживања, јер отвара питање како се принципи правичности, учешћа и институционалног признања примјењују када се простор формалног одлучивања и простор могућих посљедица не поклапају. На основу добијених резултата, аутори указују на значај транспарентног прекограничног учешћа, доступности критеријума за избор локације, независне научне провјере, континуираног праћења стања животне средине и здравља, те смисленог укључивања потенцијално погођених локалних заједница и организација цивилног друштва.
Објављивањем овог рада случај Трговске горе добија јасније мјесто у међународној научној расправи о прекограничној еколошкој правди, учешћу јавности, институционалном признању и друштвеној одрживости.
Рад је доступан у отвореном приступу на линку.
