Поводом Међународног дана свијести о губитку хране и отпаду од хране, Универзитет у Бањој Луци био је 29. септембра 2026. године домаћин међународног вебинара посвећеног изазовима смањења губитака хране и проналажењу одрживих рјешења за њено поновно искоришћавање.
Вебинар је окупио стручњаке, истраживаче и студенте из више европских академских институција, који су кроз шест предавања представили различите аспекте проблема – од губитака хране у пољопривредној производњи и технологији након бербе, до понашања потрошача, циркуларне економије и иновативних начина искоришћавања прехрамбених нуспроизвода.
Проф. др Жељко Вашко са Пољопривредног факултета Универзитета у Бањој Луци говорио је о размјерама губитака и отпада од хране на глобалном нивоу. Према представљеним подацима, око 13,3 одсто произведене хране изгуби се прије него што стигне до малопродаје, док се додатних 19 одсто баца у продавницама, ресторанима и домаћинствима. Посебно је указано на посљедице ових губитака по животну средину, укључујући емисије угљеника и непотребно коришћење природних ресурса.
О значају правилног тумачења ознака на храни говорила је др Марилиза Алонги са Универзитета у Удинама. Она је објаснила разлику између ознаке „употријебити до”, која се односи на безбједност хране, и ознаке „најбоље употријебити до”, која указује на период у којем производ задржава оптималан квалитет. Боље разумијевање ових ознака може допринијети смањењу непотребног бацања исправне хране.
О понашању потрошача и факторима који доприносе стварању отпада говорила је Александра Јонеску, докторанткиња са Универзитета у Крајови. Она је указала на утицај импулсивне куповине, маркетиншких акција и недовољног планирања оброка на прекомјерно куповање и гомилање хране која на крају заврши као отпад.
Технологије након бербе и њихов значај за очување квалитета и свјежине хране представио је проф. др Ненад Магазин са Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду. Посебно је говорио о значају брзог хлађења, одржавања хладног ланца и правилног складиштења воћа и поврћа, чиме се губици могу смањити већ у раним фазама дистрибуције.
Проф. др Виолета Нур са Универзитета у Крајови представила је примјере примјене принципа циркуларне економије у прехрамбеној индустрији. Посебна пажња посвећена је могућностима коришћења нуспроизвода прераде воћа, попут тропа јабуке и бобичастог воћа, у производњи пекарских и кондиторских производа обогаћених биоактивним једињењима, влакнима и антиоксидансима.
Завршно предавање одржала је Ана-Марија Кларић, асистенткиња са Прехрамбено-технолошког факултета у Осијеку, која је представила концепт рециклиране хране. Кроз студију случаја валоризације репиног резанца уз помоћ гљиве Ganoderma lucidum, приказане су могућности примјене биотехнолошких процеса за претварање индустријских нуспроизвода у нутритивно вриједне састојке богате протеинима и аминокиселинама.
Учесници вебинара закључили су да смањење губитака и отпада од хране захтијева сарадњу научне заједнице, прехрамбене индустрије, институција и потрошача, уз примјену савремених технологија, промјену навика и одговорније управљање ресурсима.
Вебинар је организован у оквиру пројекта BEAMING и Акрос алијансе, које финасира ЕУ.
