Виши асистент на Правном факултету Универзитета у Бањој Луци Марко Ромић, МА, одржао је 21. октобра 2026. године предавање „Three Decades of Dayton: A Peace That Never Became a State” на Правном факултету Универзитета Џорџтаун у Вашингтону.
Предавање је било посвећено уставном положају Републике Српске и изазовима очувања дејтонског уређења три деценије након закључења мировног споразума.
Полазећи од историјске и друштвене разноликости Босне и Херцеговине, Ромић је објаснио разлоге успостављања два ентитета и механизама заштите три конститутивна народа. Указао је да је дејтонски компромис омогућио окончање рата, али да су различита тумачења тог договора и настојања да се он преобликује остала извор уставних и политичких спорова.
У центру анализе била је Република Српска као ентитет са сопственим институцијама и уставним надлежностима. Ромић је представио аргументе да очување њене самоуправе и механизама заштите српског народа представља поштовање услова под којима је мировни споразум прихваћен. Посебно је оспорио приступ према којем се функционалност заједничких институција може постићи постепеним слабљењем ентитета и заобилажењем потребне сагласности њихових представника.
Критички су размотрени улога високог представника, пракса наметања закона и посљедице међународне интервенције по институције Републике Српске. Нагласак је стављен на питање правног основа таквог поступања и демократске одговорности носилаца власти. У истом контексту анализирани су захтјеви европских интеграција и њихов однос према уставној подјели надлежности и заштити од прегласавања.
Излагање је обухватило и савремене безбједносне изазове, политичке односе са Ираном и заштиту хришћанских и јеврејских заједница. Ове теме повезане су са ширим питањем очувања политичке и вјерске равноправности, уз разматрање улоге Републике Српске у супротстављању екстремизму и искључивању.
Ромић је закључио да се одржива рјешења морају тражити уз поштовање уставног положаја Републике Српске. Њене надлежности и самоуправа не могу се третирати као привремена рјешења која треба постепено уклонити, већ као права уграђена у мировни и уставни споразум. Њихова заштита, уз равноправност конститутивних народа и права свих грађана, представља полазиште за договор о будућим промјенама.
(ПФ/УНИБЛ)
